Dragan Džajić sa velikim elanom i energijom prihvatio je posao predsednika Fudbalskog saveza. Njegova mudrost i ogromno fudbalsko znanje rukovođenja velikim sportskim organizacijama vrlo brzo su došli do izražaja.
U sinergiji sa selektorom Draganom Stojkovićem, uz uzajamno uvažavanje mišljenja sa svojim saradnicima u FSS, Dragan Džajić mirno je priveo srpski fudbalski brod u željenu luku.
Posle 24 godine fudbaleri Srbije igraće na Evropskom prvenstvu, tačnije Orlovi su se našli u odabranom društvu, među 32 učesnika. Skroman i odmeren, kakav je uvek bio, Dragan Džajić poziva na mir, zajedništvo i slogu pred EURO u Nemačkoj, ne želi neutemeljenu euforiju koja je reprezentaciju ispratila na Mundijal u Katar.
Kako ste videli vlastiti mandat, od marta kada ste preuzeli mesto predsednika FSS do kraja godine?
- Prepuštam drugima da procene da li je bilo uspešno. Ne volim da obećavam mnogo, ali ono što je bilo obećano, to je i ispunjeno. Ostvarili smo sve ciljeve. Ali, ne bih o tome pričao. Nikada u svojoj karijeri nisam pričao o sebi. Neka ljudi koji prate srpsku reprezentaciju formiraju svoje mišljenje. To je što se tiče rezultata. Druga važna stvar, koje sam se prihvatio kada sam došao na čelo FSS jeste bila infrastruktura. Voleo bih da vidim naše klubove da igraju na dobrim terenima i kvalitetnim stadionima. To polako dobija jednu novu dimenziju i počinje da funkcioniše. Ići ćemo u tom pravcu sledeće godine, to je želja svih nas u Izvršnom odboru - priča na početku razgovora za Kurir Dragan Džajić.
Izabrali ste demokratski način rada u FSS?
- Apsolutno! Uvek sam za konsultacije. Nikada nisam smatrao da sam čovek koji može sve sam, volim da imam poverenja u ljude sa kojima radim. Kada ih izgubim mogu drugačije da reagujem... Startujem da su svi dobronamerni i da svi treba da radimo u interesu srpskog fudbala. Tako je bilo u Zvezdi, a sada je tako i u Savezu. Baš kako treba. Kada sam dolazio u Savez, odmah sam rekao da ima nekih stvari o kojima ne želim da diskutujem, niti da vodim glavnu reč. To se tiče fudbalskih regiona, suđenja i još nekih stvari... Za sve to imamo odgovorne ljude koji treba da vode o tome računa. Nisam došao ovde da kažem da li je bio, ili ne, neki penal. Za to postoje organi. Trudiću se onoliko koliko zna i umem, da deo posla koji je do mene uradim na najbolji način.
Fudbaleri su vezali dva velika takmičenja, izborili prolaz u A diviziju, kako vidite njihov uspeh?
- Kapa dole! Prošle godine igrali smo Svetsko prvenstvo u Kataru, sada nas očekuje Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Čekaju nas i najjače selekcije u Ligi nacija. Postoje rezultati. Kada su velika takmičenja u pitanju, treba da na lep i skroman način priđemo svemu tome. To je moja filozofija. Možda nisam u pravu, jer će neko reći da na sve gledam pesimistički. Ali, nije tako, ja na ono što nas čeka uvek gledam sa određenom dozom opreza. Čovek sam koji priznaje i ceni svakog protivnika. Niko nije otišao na EP, a da nije dobra ekipa, niti da ne gaji neke ambicije. Nas čeka turnirski sistem u Nemačkoj, gde je najvažniji rezultat, a to neće biti lako. Mislim da smo izvukli dovoljno pouka sa mundijala u Kataru. Ne smemo se pogorditi i obećavati bilo šta, što opet ne znači da igrači ne treba da veruju u sebe.
Kakve su ambicije Saveza i fudbalske reprezentacije na EP u Nemačkoj?
- O tom, potom. Ovo je period kad može dobro da se razmisli o svemu, da se napravi kvalitetna analiza. O tome se već uveliko radi u Savezu. Da vidimo ima li još nekih igrača koji bi mogli da pomognu, ili ćemo se osloniti na one koji su izneli kvalifikacije. Ne smemo da obilazimo naše igrače, one koji igraju u Srbiji. Po meni, i ovde možemo da pronađemo neke fudbalere koji bi mogli da odgovore na nekom određenom mestu. Videćemo. Sve ovo prepuštam selektoru i stručnoj službi. Ja, kao čovek iz fudbala, uvek ću izneti svoje mišljenje.
Koji je cilj reprezentacije i može li se napraviti korak unapred, u odnosu na Mundijal u Kataru kada nismo prošli grupu?
- Svi kažu da je Evropsko prvenstvo kvalitetnije takmičenje od Mundijala. Kada se završila utakmica sa Bugarskom i kada smo overili odlazak u Nemačku, rekao sam momcima da su napravili fenomenalan uspeh, ali da bi bilo dobro da napravimo jedan korak napred. To je moja želja i voleo bih da se ostvari. Podrazumeva se šta to znači, da pobedimo rivale u grupi i odemo u drugi krug.
Kako vidite rivale Srbije u grupi reprezentacije Engleske, Danske i Slovenije?
- Moramo da imamo potpuno isti pristup prema svim rivalima. Kako se budemo spremali i igrali protiv Engleza, tako mora da bude i protiv Slovenaca i Danaca. Ako budemo drugačije razmišljali, ništa nećemo napraviti. Kažem vam to otvoreno! Moramo da budemo spremni za svaku utakmicu i to 100 odsto! Kako mentalno, tako i fizički i verom u sebe, da daju sve od sebe. A, ako bude tako, to će narod lako da prepozna. Ako bude neko bolji, šta da radimo ako izgubimo. Bitno je da mi damo sve najbolje od sebe. Imaćemo veliku podršku navijača u Nemačkoj, ali i Srbiji. Zbog tih ljudi moramo da ostavimo utisak da smo se borili, dali sve od sebe. I onda neće biti problem.
Kako vidite fudbalski nacionalni tim Srbije u budućnosti i posle EP u Nemačkoj? Treba li podmlađivanja?
- U svakom slučaju treba razmišljati o tome. Koliko znam i sve ide u tom smeru. To najbolje zna selektor Dragan Stojković. (u tom trenutku zvoni telefon Dragana Džajića, a na ekranu piše Piksi op.a.) Evo, Piksi je zvao, kao da zna o čemu pričamo. (smeh)
Ko vam se sviđa od srpskih fudbalera? Ko je onako po vašem ukusu, a ko može mnogo bolje u reprezentaciji?
- Taman posla! Ne mogu ja o tome... Ha, ha, ha... Sve su to fini momci, profesionalci, imaju određenu kulturu ponašanja, igraju u kvalitetnim klubovima. Nemam bilo kakvu primedbu na njih. Da izdvojim nekoga... Ne bih. Imam, ali ne bih. Ha, ha, ha.
Koliko je važna kultura ponašanja i patriotizam kada se igra za Srbiju?
- Da bi reprezentacija postizala rezultate, u okviru realnih mogućnosti, treba napraviti kult nacionalnog tima. Dobro bi bilo da publika konačno dođe na stadion, da naši ljudi požele da vide naše reprezentativce kad igramo u Srbiji. Mnogi su nas po tom pitanju prevazišli. Da budemo realni. Posebno susedi iz regiona. Da budem jasan, kult reprezentacije pravi dobro ponašanje, ali i rezultati. Sve drugo je prazna priča. Posle toliko godina rada u fudbalu, za sebe smatram da mogu da vidim određene stvari i da sa težinom mogu dati jasnu procenu. Ali, da ne pomisli neko, vidi ga ovaj, posisao svu pamet. Ne, baš suprotno. Svako ima pravo da voli i ceni nekog igrača. Lako će publika da nagradi i vidi heroja. Nebitno, da li je on dao gol, ili bio deo tima. Kad napraviš uspeh i ako si privrežen svojoj zemlji, naći ćeš deo slave za sebe. Baš onoliko koliko ti i pripada.
Mislite da skromnost treba da bude najveća vrlina srpske reprezentacije?
- Odgovoriću vam. Nikada neću zaboraviti, kada sam bio u Zvezdi, održali smo skupštinu kluba, baš posle najvećih uspeha, kada smo bili prvaci Evrope i sveta. Tada je za govornicu izašao jedan čovek i rekao mnogo važne stvari. Kazao nam je - Gospodo, ovo je ogroman uspeh! Nemojte da pričamo ko je i koliko, šta... Svi mi možemo da uzmemo onoliko slave, koliko smatramo da nam pripada. Zna se ko je šutnuo loptu, koje pripremio šansu, ko je bio trener... Nikada ne bih sebe stavljao u prvi plan. Ja, pa ja... Tačno treba da znamo koliko je ko sebe utkao u uspeh. I još jedan bitna stvar. Bilo bi dobro dati podršku selektoru i igračima, umesto da ih stalno kritikuju, ne znam ni zbog čega.
Od fudbalera iz mlade i omladinske reprezentacije, ima li materijala za A tim? Koga ste primetili, poznato je da imate oko za talente?
- Hajde ovako da vam odgovorim. Pre bih iz naše Superlige, selektoru preporučio jednog, ili dvojicu igrača. Ali, neću da vam kažem koja su imena u pitanju. Ha, ha, ha... Pričao sam o tome sa selektorom. Napomenuo sam mu. I na tome se završilo.
Kakva je vaša saradnja sa stručnim štabom, selektorom Draganom Stojkovićem i direktorom Stevanom Stojanovićem?
- Kada sam prihvatio da budem predsednik, sve drugo je palo u vodu. Moj interes je bio da radim i da Fudbalski savez i reprezentacija Srbije postižu najbolje rezultate. Znam dobro šta se očekuje od mene. Sa svima njima imam korektnu saradnju. Ne bih dalje išao od toga.
Kako sarađujete sa potpredsednikom Branislavom Nedimovićem i direktorom reprezentativnih selekcija Nenadom Bjekovićem?
- Isto. nemam bilo kakav razlog da sa nekim ne sarađujem. Ovde sam devet meseci. Obojicu poštujem i cenim. Videću koliki je čiji doprinos, koliko ko i šta može da pruži. Na tome mogu da insistiram, ali na jedan kulturan i civilizovan način. Da svi zajedno radimo u interesu reprezentacije Srbije.
Selektoru Stojkoviću ističe ugovor 31. decembra. Hoće li mu biti ponuđena saradnja? Da li je bilo nekih razgovora na tu temu?
- Koliko znam, on samim tim što je ostvario plasman na EP, automatski produžava da vodi ekipu u Nemačkoj. U ovom trenutku, ne bih potezao ovo pitanje. Hajde da završimo ovaj ciklus. Do sada su postignuti uspešni rezultati, treba videti njegovo mišljenje. O tom potom. Sada je najvažnije da imamo mir za Evropsko prvenstvo i da na njemu napravimo korak unapred.
Kako ste videli napade na vas od strane Nemanje Vidića, vašeg fudbalskog sina i čoveka koji je želeo da postane predsednik FSS? Da li vas je pogodilo sve to što je govorio za vas?
- Neću da ga komentarišem. Dobro ga znam i znam kakav je bio moj odnos sa njim. Sve to što se desilo, stvarno ne bih da komentarišem.
Imate li slobodnog vremena otkada ste preuzeli mesto predsednika FSS?
- Imam. Iako sam posvećen svom poslu. Radim u Savezu onako, kako sam radio i u Crvenoj zvezdi. Znam koji je deo moje odgovornosti i šta mi je dužnost. Čovek uvek može da nađe vremena ua sve. Zna se da provodim najviše vremena sa porodicom i oni su uvek na prvom mestu.
Koliko je važno za Srbiju da gradi nove i moderne stadione? I razvija nove centre.
- Bitno je da se gradi i radi, iako će uvek biti kritičara koji će kazati, a zašto podižemo nove stadione, a ne neku školu ili vrtić. A, važno je i jedno i drugo. Kao čovek iz fudbala mogu reći da je za Srbiju fenomenalna stvar što je dobila tri nova stadiona u Leskovcu, Loznici i Zaječaru. U planu je da se grade novi stadionu u Kragujevcu, Nišu, Kruševcu... Plus Nacionalni stadion u Beogradu. I naravno, prevashodni cilj je da tereni na kojima se igra budu kvalitetni. Tu ćemo imati pomoć UEFA. Ko voli da gleda da vidi umesto dobrog terena, blato! Ne možeš da ideš u Tursku na pripreme, a da se pitaš kakav će te teren dočekati u Lučanima, ili Ivanjici. To moramo da sredimo, o tome sam razmišljao i dok nisam bio na čelu FSS. Moramo da imamo bolje terene. Moramo!
Ugostili ste pre mesec dana Aleksandra Čeferina, predsednika UEFA? Kakav utisak je ostavio na vas?
- Čeferin je Slovenac, koji kao da je odrastao u Gornjem Milanovcu! Sve razume, svaki problem. Kao da je živeo u Srbiji! Veliki je laf, oduševljen sam sa Čeferinom. Dobro je za srpski fudbal što postoji takav čovek! Dobro je za našu reprezentaciju i naše klubove. Pričali smo o tome. Teško mu pada kada prozivaju UEFA, ali verujte mi to je izvanredan čovek, koji odlično razume sport. I još jedna važna stvar, mnogo bivših fudbalera sa prostora nekadašnje Jugoslavije našlo je svoju ulogu u UEFA, baš zahvaljujući Čeferinu. Najlepše mišljenje imam o njemu. Neka ga Bog poživi, da što duže bude predsednik UEFA! I moram da pohvalim našeg čoveka Zorana Lakovića, koji vodi mnogo računa o srpskom fudbalu u UEFA.
Kakvo je vaše mišljenje o Superligi? Da li je to takmičenje velika opasnost za UEFA i FIFA, ali i klubove iz manje bogatih zemalja?
- Prvi pokušaj bio je pre dve godine. Videli ste kako je narod reagovao u tim velikim državama, posebno u Engleskoj i Nemačkoj. Narod se nije složio sa tom idejom. Možda će ta Superliga i da zaživi u nekom trenutku, ali će doživeti fijasko. Ne može 10 ili 12 klubova da igraju sami fudbal. A, gde će svi ostali? Ne ide to tako. Igra se fudbal i u Malom Mokrom Lugu i u Surdulici... Veliki igrači se uglavnom rađaju u malim sredinama. Šta sad? Ti si bogat i sve možeš da kupiš? Kakav je to fudbal? Tu onda nema draži. U redu, oni ulažu ogromne pare, ali meni se to ne sviđa. Ne postoji igrač na svetu kojeg bih ja platio 200 miliona evra! To je apsurd! Gde to vodi? Izgubili smo realnost. Valjda je smisao bila da igraš za Real, a ne da to bude, kao sada Saudijska Arabija. U redu, logično je to, ne možeš ti da zabraniš igraču gde će da ide i gde da zaradi novac. Druga stvar je bitnija. Koliko je to dobro za fudbal? I koliko to može da živi? Koliko će fudbal da bude sport broj 1 u svetu, ako se ovako nastavi. Ja to neću doživeti, ali nisam siguran da će fudbal biti ovako dominantan, ako se tako nastavi.
Pred Mundijal u Kataru Srbija je imala veliki broj povređenih igrača. Koliko je važno da nas takav peh mimoiđe pred EURO?
- Moja je želja da odemo zdravi u Nemačku. Znam da selektor Stojković vodi mnogo računa o tome. Da prati igrače i da je sa njima u stalnom kontaktu. Voleo bih da naši momci igraju standardno. To je mnogo važno, ali nažalost ne igraju svi. Zato sam rekao, možda treba izbistriti i naš fudbal, ovde u Srbiji. Čekaju nas četiri utakmice kao provere pred EP, biće to prilika da selektor Stojković da šansu do sada nepoznatim licima i da će pronaći makar jednog novog igrača.
Pratite li situaciju sa fudbalerima rođenim u inostranstvu srpskog porekla?
- Naravno. Ali... Mnogo pišemo o tim momcima. Previše. Recimo, o tom malom Stefanu Bajčetiću. Izađe nekoliko tekstova i odmah, hajdemo po njega. Polako! Treba ga videti na delu. Nijednog igrača nisam doveo u Zvezdu, a da ga lično nisam gledao. To se mora, ne ide drugačije. Jeste taj mali u jakoj ligi, jeste u top klubu, Liverpulu... Znate li za koga se treba boriti? Ako je neko standardan kao ovaj mali u Bajernu (Aleksandar Pavlović op.a.)? A, on se lomi, hoće li da igra za Srbiju ili Nemačku. Treba voditi računa, iako mnogi predlažu čim se pojavi neko naše dete u inostranstvu. Ali, čekajte. Ako hoćemo rezultate, onda moramo da vidimo kako oni igraju, imaju li uspeha...
Smeta li vam što nas nije bilo dve i po decenije na evropskim šampionatima?
- Mora polako da se pravi državni tim. Pažljivo i odgovorno. Neka ovo bude početak, posle 24 godine! Heeej, nije nas bilo više od dve decenije na prvenstvu Evrope. A, što nismo bili? Jel treba mi sada da budemo neskromni? Hajde da idemo polako, korak po korak. A, ne da skočimo tri koraka, a onda da upadnemo u rupu. Bugarska nije loša reprezentacija, a svi su je ovde omalovažavali. Po meni, oni su nam bili najteži protivnik. Pred utakmicu sam pričao sa fudbalerima, rekao sam im da je stvorena atmosfera da Bugari nemaju pojma. A, nije tako. To je nacija koja ima tradiciju i kvalitet u fudbalu. Protiv nas su pokazali da imaju nekoliko kvalitetnih igrača. Da vam budem iskren, kod nas svako piše o fudbalu. Ali, baš svako. I šta sad, da li treba da se svađamo sa takvima... Ne, nismo najbolji. Tu smo gde jesmo. Ali hajde na napredujemo, korak po korak. Nisam za te priče, kao pred Bugare. Njih ćemo da bijemo 100 odsto. Ne može tako. Ne može.
Predstoje novogodišnji i božićni praznici. Gde ćete ih provesti?
- Kod ćerke, ovde u Beogradu! Sa porodicom, uz suprugu i unuke. A, onda nam dolazi Božić, a svi znamo šta Božić predstavlja kod nas Srba i kakav je to praznik. Pravi porodični, kada se svi okupimo, u miru i ljubavi, i uživamo sa najmilijima - otkrio nam je Dragan Džajić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
