Prošlo je tačno godinu dana od smrti jednog od najboljih fudbalera u istoriji - Pelea.
Tog 29. decembra 2022. godine posle duge i teške bolesti u 83. godini života napustio nas je velikan Edson Arantes de Nasimento, poznatiji kao Pele. Njegova smrt pogodila je čitavu planetu, te su se od Brazilca opraštali svi koji su bar nekada šutnuli loptu i bili u svetu fudbala jer je Pele definitivno bio legenda.
Prošao je Pele trnovit put do statusa božanstva i njegova životna priča je sve, samo ne laka.
Od trnja do zvezda - put je dug
Edson Arantes de Nasimento, koji će kasnije postati poznat pod nadimkom Pele, rođen je 23. oktobra 1940. u brazilskom Tres Korasoisu, a svet je tada dobio veliku fudbalsku legendu o kojoj ne prestaje da se priča.
Prolazeći kroz razne životne prepreke, sanjao je o tome da postane fudbaler, ali verovatno ni sam nije zamišljao koliki će zapravo uticaj taj dečak iz Brazila imati na svetski fudbal i kako će on zapravo svetu predstaviti novu dimenziju kojom je fudbal zaslužio da nosi epitet "predivne igre".
Lopta od čarapa bila mu je "najbolji prijatelj"
Otac mu je takođe bio fudbaler koji je brutalno završio svoju karijeru. Dondinjo, je odrastao u siromaštvu Baurua u Sao Paulu, a od detinjstva je zarađivao radeći u prodavanici čajeva.
Otac koji je igrao za nekoliko manjih brazilskih klubova u svom prvom nastupu za Atletico Mineiro teško je povređen i možda velika karijera zaustavljena je na prvom koraku. Vratio se u Bauru gde je nakon oporavka igrao za klub iz grada, ali svoje znanje je prenosio na malenog Edsona, odnosno Pelea.
Navodno, nadimak je dobio zahvaljujući njegovom najdražem igraču golmanu, a njegovo ime je Vasko da Game Bile. Budući da Edson nije mogao pravilno da izgovori to ime, ostao je upamćen kao - Pele.
Tad nije znao da to ime na hebrejskom znači čudo - baš ono što je on napravio od fudbala. Svoj talenat isprva je kalio u malom fudbalu, a zahvaljujući njemu naučio je da snalazi na malom prostoru, a i kako je oduvek igrao sa starijima od sebe, dosta je očvrsnuo.
"Ovaj mali biće najbolji ikada"
Igrajući povremeno za amaterske klubove u Bauruu, pomagao je ocu koji se zaposlio kao čistač u bolnici.
Od malog fudbala stigao je i do lokalnog kluba Baurua čije je juniore predvodio do dve titule prvaka Sao Paula, a trenirao ih je Valdemar de Brito, čovek koji je verovao da će Pele postati najbolji svetski fudbaler.
Te 1956. Brito je odveo Pelea na probu u Santos i odmah svoje predviđanje rekao direktorima, a Edson je oduševio nadležne i sa 15 godina završio u brazilskom velikanu, a već 7. septembra 1956. godine je u 7-1 pobedi protiv Korintijansa u debiju zabio i prvi gol. Već godinu dana kasnije Pele je sa 16 godina bio nezamenljivi deo seniorske ekipe Santosa, a te sezone postao je i najbolji strelac lige.
Sa Santosom je osvojio i prvu titulu prvaka, a te sezone je dao ukupno 58 golova, što je i dan danas rekord brazilske lige. Te godine svet je upoznao Peleta na Svetskom prvenstvu u Švedskoj gde je stigao s povređenim kolenom. Tada se ujedno upisao i kao najmlađi igrač koji je nastupio na Svetskom prvenstvu.
Prvi put je u Švedskoj zaigrao protiv SSSR-a (2-0), a u polufinalu protiv Francuske (5-2) postigao je i het-trik. Još jedan rekord je postavio i kao najmlađi igrač u istoriji svetskih prvenstava sa 17 godina i 249 dana, a dao je i dva gola u 5-2 pobedi protiv Švedske usred Stokholma. Nakon utakmice Pele je pao u nesvest, ali saigrač Garinča ga je brzo "vratio u život" i proslavili su titulu prvaka.
Prvi put je nosio "desetku", a nakon prvenstva mu je dodeljena i Srebrna lopta kao drugom najboljem igraču Mundijala. Tražilo ga je pola Evrope, ali "nacionalno blago" je ostalo u Brazilu.
Veliki klubovi otimali su se oko njega
Hteli su ga Real Madrid, Juventus, Mančester Junajted, a milanski Inter je načelno uspeo da dogovori prelazak u Evropu, ali to je izazvalo revolt kod navijača Santosa pa je Morati morao sve da prekine na zahtev predsednika Santosa. 1959. Pele nije uspeo da osigura titulu prvaka sa Santosom, a godinu dana kasnije vratili su se na tron, a osvojili su i Tacu Brasil čime su se plasirali na Copu Libertadores.
Najuspešniji na Copi Libertadores bili su fudbaleri Santosa 1962. kad su u finalu slavili protiv Penarola, a Pele je dao dva gola. Te godine Pele je već proslavljen kao najbolji svetski fudbaler, a povredio se protiv Čehoslovačke u grupnoj fazi i nije nastupio do kraja prvenstva, ali Brazil je upravo protiv Čehoslovačke osvojio Svetsko prvenstvo (3-1).
Santos je osvojio i Copu Libertadores 1963. i brazilski Campeonato serije A 62., 63., 64. i 65. godine, a Pele je bio glavna okosnica ekipe. Ali, tek je tada sledio novi odlazak u Evropu s Brazilom i to na noge Englezima - na njihovom terenu. U međuvremenu ga je predsednik brazilske vlade prozvao "nacionalnim blagom".
Pele je došao kao velika zvezda, Brazil kao jedan od favorita za osvajanje naslova prvaka, a ispali su. Pobedili su Bugarsku 2-0, Pele je dao prvi gol, ali su zatim izgubili od Mađarske 3-1 i od Portugala istim rezultatom (3-1). Na utakmici protiv Portugala ga je povredio jedan fudbaler, a nije dobio crveni karton i ta greška proglašena je jednom od najvećih u istoriji Svetskih prvenstava. Kako zamene nisu bile dopuštene, Pele je morao da igra do kraja utakmice. Nakon toga rekao je da više nikad neće igrati na SP-u, ali išao je i preko svoje reči.
Pogazio je svoju reč i zaigrao na SP 1970.
Odbijao je pozive u reprezentaciju nakon tog susreta, ali ipak se vratio. Bilo je to njegovo poslednje Svetsko prvenstvo, u nedalekom Meksiku. Brazil je redom pobeđivao Čehoslovačku (4-1), Englesku (1-0) i Rumuniju (3-2) u grupnoj fazi, zatim Peru u četvrtfinalu (4-2), Urugvaj u polufinalu (3-1), i Italiju u finalu (4-1).
Tako je s Brazilom osvojio i svoje treće Svetsko prvenstvo, a poslednju utakmicu u reprezentativnom dresu odigrao je protiv Jugoslavije (2-2), 18. jula 1971. Tri godine kasnije Pele je napustio Santos i prešao u američki Njujork Kosmos, iako je povremeno znao da odigra neku utakmicu za Santos. S njima je osvojio i titulu prvaka 1977. godine. Karijeru je završio 1977. godine na prijateljskoj utakmici između Kosmosa i Santosa.
Završetak istorijske karijere
Postao je uzor fudbalerima širom sveta, dok su se divili njegovim umećima na terenu. Međutim, zdravstveni problemi odvojili su ga od terena - morali su da mu izvade desni bubreg. Postao je i Uneskov ambasador dobre volje, izdao je autobiografiju, glumio je u nekoliko filmova, a o njegovom je životu jedan i snimljen.
Kako je na relaciji Argentina - Brazil uvek užareno, a posebno na sportskim borilištima, tako je došlo i do svađe na relaciji Pele - Maradona. Jedan od najboljih argentinskih fudbalera ikada protiv najboljeg brazilskog igrača svih vremena. Pele je prozvao Argentinca da nije dobar primer mladima zbog uzimanja droge, a Maradona se nije libio da uzvrati.
Edson Arantes de Nasimento Pele se od reprezentacije Brazila oprostio 18. jula 1971, a insistirao je da oproštajni meč igra baš protiv Jugoslavije. Plavi su u to vreme bili poznati kao "evropski Brazilci".
Na čuvenoj Marakani u Rio de Žaneiru pred 140.000 navijača za Jugoslaviju su igrali: Radomir Vukčević, Mladen Ramljak (od 46. Zoran Antonijević), Dragoslav Stepanović, Miroslav Pavlović, Blagoje Paunović, Dragan Holcer, Ilija Petković (od 46. Nenad Bjeković), Brane Oblak, Zoran Filipović (od 46. Jure Jerković), Jovan Aćimović i Dragan Džajić.
Plavi su poveli golom Džajića u 35. minutu, domaćin je preokrenuo na 2:1 golovima Rivelinja i Žersona, a konačni rezultat 2:2 postavio je Jurica Jerković u 70. minutu.
Čitav Brazil je plakao tog 18. jula pogotovo kada je 10 minuta pre kraja susreta Pele podigao obe ruke i istrčao počasni krug oko terena uz gromoglasni aplauz i ovacije sa tribina.
Završio u invalidskim kolicima
Nakon što je 1977. ostao bez bubrega, Pele je 2012. operisao kuk. Ta operacija mu je zadala velike probleme.
"Kosti su mu lomljive. Zamenio je kuk i nije imao adekvatnu rehabilitaciju pa ima problema s kretanjem. Sve ga je to bacilo u depresiju. On je kralj, uvek je bio tako prepoznatljiva figura, a danas ne može da hoda", rekao je Peletov sin Edinjo za brazilsku televiziju Globo.
Nekad je bio najbolji fudbaler sveta, nosio brazilsku reprezentaciju i svoj Santos, izgradio je veliko ime i postao večna ikona. Danas Pele iz stana izlazi jedino u invalidskim kolicima i to uz nečiju pomoć, godine su ga stigle, a on to teško proživljava.
"Sramota ga je, ne želi da izađe iz kuće, da bude viđen, bilo što za šta mora da napusti kuću. Zapravo, veoma je ograničen i povučen", otkrio je njegov sin.
Otac i sin mnogo su se svađali jer brazilska legenda nije odradila rehabilitaciju u potpunosti nakon operacije kuka. U karijeri je osvojio tri Mundijala i može se reći da je u životu prošao sve - od siromaštva do svojevrsnog osećaja božanstva i nazad do potpune nemoći...
Ispraćen kao prava legenda
Posle smrti Pelea u Brazilu je proglašena trodnevna žalost, a hiljade ljudi skupilo se da ga isprati na večni počinak i to na stadionu Santosa, kluba u kom je ostavio neizbrisiv trag.
U večnost je otišao kao božanstvo i to je definitivno i zaslužio.
Kurir sport / Stil Kurir / Ž.S.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
