KO JE RADE BOGDANOVIĆ I ZAŠTO NIKADA NIJE IGRAO NA MUNDIJALU! Tražili mu 50.000 da bi išao na SP: Jedini sam u istoriji srpskog fudbala...

Nekadašnji fudbaler nema problem da kaže ono što misli, a zbog toga često izaziva puno pažnje u Srbiji.

Dejan Rambo Petković nije jedini fudbaler koji tvrdi da mu je tražena ogromna suma novca kako bi se našao na spisku putnika za Mundijal u Francuskoj 1998. godine.

Slično neprijatno iskustvo imao je Rade Bogdanović. On je u jednom intervjuu za "Telegraf" otkrio da su mu za mesto u reprezentaciji Jugoslavije tražili 50.000 maraka.

Rade je odbio nepristojnu ponudu, pa je na Mundijal otišao drugi fudbaler.

"Jeste, istina je. Tražio mi je jedan novinar čiji sin je išao u školu sa pokojnim Batom (Brankom) Bulatovićem, tadašnjim gensekom reprezentacije. Tražio mi je 50.000 maraka da igram. Ja nisam hteo da platim i onda su odveli jednog igrača na Svetsko prvenstvo u Francuskoj koji do tada nije ni igrao za reprezentaciju", tvrdio je Bogdanović u intervjuu za "Telegraf" pre gotovo decenije.

Rade je istakao da bi "kupovinom" mesta u reprezentaciji njegova karijera verovatno kasnije išla u drugom pravcu, ali jednostavno nije želeo da ukalja obraz.

"Obraz nizašta ne dajem - iza svake svoje reči stojim. Daš 50.000 hiljada i napraviš vrhunski ugovor. Ja sam tada mogao, kada sam odlazio iz Atletika, da potpišem za Aston Vilu. Menadžer Vile u julu mesecu zove Atletiko i šalje avion na aerodrom. Mi na aerodrom, zovu iz Atletika i kažu 'Vraćaj se. Ne možeš da dobiješ radnu dozvolu'. Imao sam tri nastupa za reprezentaciju, trebalo mi je šest. Opušteno sam mogao da kupim sebi nekoliko utakmica za nacionalni tim. Mogao sam da platim tih 50.000, odem na Svetsko prvenstvo, izguram još tri četiri prijateljske i ko zna u kom pravcu bi mi išla karijera".

Bogdanović je završio karijeru sa samo tri odigrana meča za reprezentaciju Jugoslavije.

Fudbalsku karijeru je započeo 1987. godine u rodnom Sarajevu u ekipi Željezničara. Pet godina kasnije je otišao u Pohang Atoms iz Južne Koreje.

Brzo je postao najbolj igrač u timu i nakon četiri sezone prešao je u japanski Džef Junajted.

U leto 1997. godine se vratio u Evropu. Potpisao je ugovor sa Atletikom iz Madrida koji je sa klupe tada predvodio srpski stručnjak Radomir Antić. Bio je na pozajmici u Bredi 1998. godine, a zatim je otišao u Bundesligu, u ekipu Verdera. U sezoni 2002/2003 je igrao za Bilefeld, da bi kasnije otišao u Al Vahdu gde je i završio profesionalnu karijeru.

Nažalost, drugu stranu priče nikada nećemo saznati, jer su akteri u međuvremenu preminuli. Naime, predsednik FS Jugoslavije bio je Miljan Miljanić, generalni sekretar Branko Bulatovića, a selektor reprezentacije Slobodan Santrač.

Jugoslavija je na Svetskom prvenstvu u Francuskoj eliminisana u osmini finala od Holandije (1:2).

Bogdanović je poručio i da, na neki način, jeste platio da igra za nacionalni tim.

"Ja sam jedini igrač u istoriji srpskog fudbala koji je platio da igra za reprezentaciju tako što sam platio avionsku kartu od Tokija do Seula i debitovao na tom Koreja Kupu. Napustio sam letovanje na Tajlandu kako bih ispoštovao himnu, grb, državu... Napustim Puket, dođem u Tokio, izvadim vizu, platim kartu i odem u Seul. Odigram tri utakmice i gotovo. Postigao sam dva gola na prvoj utakmici, otišao u Atletiko i više me nikad nisu zvali", rekao je i dodao:

"Nikada nisam pitao, ali mogu da pretpostavim da je to zato što nisam imao lobi. Nisam imao menadžere. Tad je to bila SRJ. Ko će udovoljiti Crnogorcima i svim ostalima koji su trebali da se prodaju? Ko će ga znati... Ali, jedno je sigurno. Ja sam igrač koji je morao da ima minimum 30 utakmica za reprezentaciju.

Bonus video: