– Zadovoljna sam rezultatom, ali ne i kvalitetom same igre. Evroliga je najjače takmičenje, koje okuplja najbolje, pa je sasvim logično da učinak uvek treba da je maksimalan. Ipak, drago mi je da sam mogla da pomognem timu na terenu, jer je sa klupe nemoguće dati koš…
Vaš tim USK Prag brani evropsku krunu, da li verujte da ćete u tome uspeti? Kakve su ambicije u prvenstvu Češke?
– U Evroligi smo startovali bez tri igračice iz startne petorke od prošle godine, pa je možda i opravdano što već imamo jedan kiks kod kuće. Mojim povratkom ekipa je odigrala prvu utakmicu ove sezone u punom sastavu. Lično, uvek igram na pobedu, u suprotnom teško da bih protekle sezone u svih pet takmičenja osvojila pet zlatnih medalja. Svakako da je ove sezone svima cilj da pobede šampionke, tako da će biti još teže. Prvenstvo Češke je za nas dosta specifično, očekuje se da budemo prvaci bez poraza. Malo ljubitelja košarke zna da mi češku ligu igramo samo na strani, da je plasman na osnovu koeficijenata i da smo zato svako drugo kolo slobodne.Kakva je situacija sa povredom prsta šake, da li je potpuno sanirana ili još idete na terapije?– Oporavak ide po planu. Neke korake sam morala malo da ubrzam, ali to je uz terapije svakodnevica većine vrhunskih igrača. Imala sam sreće da je čitav proces rehabilitacije bio pod supervizijom našeg stručnjaka dr Suzane Milovanović.Sada u praškom klubu imate društvo u Tijani Ajduković, hoće li se i ona ustaliti u formi?
– Sa Tićom sam igrala i u klubu i u reprezentaciji, pa iz prve ruke znam da su umeće i kvalitet tu. Kao i dosta novajlija potrebno je da oseti, razume i realizuje košarkaški život u novom timu. Nigde se nije lako izboriti za mesto, a pogotovo u redovima osvajača Evrolige. Kao kvalitetan igrač i divna osoba, ne sumnjam da će se tokom sezone dokazati.Kakav je život u Pragu, kako provodite slobodno vreme?
– Prag je, po meni, najbolji grad za život od svih u kojima se igra vrhunska ženska košarka. Lako mogu da zamislim sebe kako živim ovde. Kad se pobeđuje, slobodno vreme može uvek da se provede korisno i interesantno. S obzirom na to da se ove sezone vikendom viđam i sa sestrom Milenom, koja kao doktorka radi u Nemačkoj, na 250 kilometara od Praga, zaista nekad imam osećaj kao da sam kod kuće.Bliži se 16. novembar i okupljanje reprezentacije Srbije, pred kvalifikacioni meč za EP 2017. protiv Nemačke. Kakve su emocije?– Iz perioda stvaranja tima, strategije, atmosfere, svega kroz šta je ova ekipa prošla, sada treba odigrati i opravdati ulogu favorita. Drago mi je što ću biti deo jedne aktivnosti koja ima kontinuitet. Okupićemo se sada, pa na proleće, pa u leto 2016. i sve devojke uvek jedva čekaju da se skupimo. Baš smo prošlog meseca na utakmici Evrolige protiv Burža, Tića Ajduković i ja sa Danijel Pejdž pričale o akcijama koje nas čekaju.
Kao evropske šampionke, igraćete 21. novembra prvi put u Srbiji, pred beogradskom publikom. Kakvu atmosferu očekuješ u „Pioniru“?
– KSS je uspešno organizovao i mnogo veće utakmice, tako da očekujem izvanrednu atmosferu. Potrudićemo se da, kao i uvek, ostanemo dosledne našem stilu igre, a to je da se uvek da maksimum. Cilj je da svima pokažemo da kvalitet igara na EP nije bio slučajan. Nadam se da će što više ljudi doći da nas podrži, jer nema veće časti nego kad igraš za svoju zemlju pred domaćom publikom. Neka bude samo delić atmosfere koju smo doživele na dočeku i opet ćemo imati sećanja za celu karijeru. Igrati u „Pioniru“, hramu beogradske košarke, pred punim tribinama, bio bi spektakl kakav ženska košarka u Srbiji još nije videla… – poziva Sonja Petrović ljubitelje košarke da podrže naše zlatne dame protiv Nemica, 21. novembra u 19.00 časova u beogradskom „Pioniru“.
