Tada 17-godinji Branivoje bio je među demonstrantima kod "Londona" tokom protesta koje je organizovao SPO pod sloganom "Miting protiv petokraket" kad je na njih otvorena vatra sa ugla Kneza Miloša i Admirala Geprata. Jedan od pet pogođenih bio je Milinović, ali je on jedini podlegao.
Na Fejsbuk stranici "Grobarski trash romantizam" napisano je.
"Znam da je dva puta zaplakao. Jednom prilikom je neverovatno ridao u birtiji, jedva smo ga smirili, a razlog je bio raspad novosadskog benda Vrisak generacije. Drugi put smo čuli da se slično osećao kada se uspavao za čuveni Maksimir a popodne gledao vanredno uključenje prvog programa JRT iz Zagreba pred početak meča.
Pisao je divne pesme, obožavao istoriju, pank, Partizan, navijački život, voleo Irsku, The Pogues i svojevremenog centarfora rep. Irske i Ćelzija, Tonija Kaskarina. Pred SP 1990, ceo ulaz u lokalnu birtiju oblepio je sličicama ovog krakatog fora, donekle nalik njemu.
Učio je koliko je morao. Osobama takve inteligencije školska klupa teško da može da donese nešto novo. Za 17 godina svog života pročitao je knjiga i preslušao albuma za nečija tri...
Trenirao je basket u Partizanu, pričao nam kako je Grba neviđen lik, koji je znao njih klince da odvede i u kafanu na rakijicu. Jednom prilikom, žureći na trening, iskočio je iz voza u pokretu na NBG stanici i pao na glavu što je imalo gotovo tragičan ishod i pre zlokobnog 9. marta.
Noć pre 9. marta sedeli smo kod njega na gajbi i uporno je ponavljao „idemo da ginemo“. To isto su čule i komšije koje su ga ujutro 9. marta sretale po kraju i pitale gde će...
Kažu očevici drugari da je 9. marta na Trgu, prilikom pojave blindiranog vozila sa šmrkom, jedna od njegovih poslednjih antologijskih rečenica bila citat iz filma: „Za male pare ste se prodali!“.
Pao je tamo gde je, ironično, danas Irish Pub preko puta Beograđanke. Drugar se okrenuo i video ga kako posrće uz poslednje reči „Pao sam..“.
Naravno, Brana nije pao... Samo se uzdigao ka nečemu većem i značajnijem od ovog brloga u kome smo..."
