U vreme kada je Popović bio dečak, bilo je uobičajeno, da se trenira po nekoliko sportova. Malo ljudi zna, da se Popović u Rijeci, gde je proveo detinjstvo, (rođen 8. februara 1923. godine u Irigu), bavio vaterpolom. Bio je uspešan golman, a sa košarkom ga je upoznao legendarni vaterpolista Božo Grkinić.
Kao što kaže priča Slave Stojkovića, Nebojša je uvek i u svemu bio prvi. Za njega je važnije od činjenice da je prvi postigao poene u istoriji Svetskih prvenstava, kada je oktobra 1950. godine u Buenos Airesu pogodio slobodna bacanja protiv Peru (27:33), bilo to što je imao člansku kartu Sportskog društva Crvena zvezda sa brojem 1! Za bacanja i poene u Argentini znao je da kaže da su plod slučajnosti, Zvezda i košarka nisu - to je bio njegov život.
Kad već pominjemo nacionalni tim, da kažemo, da je Popović odigrao 39 mečeva, a da je istovremeno bio i igrač i selektor.
"Kada smo počinjali znali smo da možemo stići daleko, do evropskih i svetskih visina, do medalja i titula. Kada to kažem danas, malo ko mi veruje jer izgleda nestvarno da smo tamo neke 1945. sanjali o medaljama i trofejima, ali bilo je zaista tako. Imali smo cilj, ideju, ambicije, videli smo da imamo talenat i da su nam potrebni samo vreme, strpljenje i bolji uslovi....", rekao je jednom prilikom novinaru Vladimiru Stankoviću
U Crvenoj zvezdi je bio i igrač od 1945. do 1951. godine, došavši iz kluba koji se zvao SK 1913. Bio je kapiten i najbolji strelac Zvezde tri sezone, 1946. godine (65 poena na sedam utakmica), 1947. (146 poena u devet mečeva – prosek 16,2 ) i 1949. (163 poena na 18 utakmica). Za Crvenu zvezdu je odigrao 58 utakmica i postigao 518 poena.
Kao trener na Mali Kalemegdan je doneo 17 trofeja, od čega je deset uzastopnih titula sa košarkašima (od 1945. do 1955). Na terenu, a gde bi drugo, sreo je i životnog saputnika. Košarkašicu iz Zagreba, Mariju Bandaković, koja je prvo prešla u Beograd, a zatim se udala za Popovića. Kada je dobio naslednicu, dileme nije bilo. Dobila je ime Zvezdana.
Po završetku igračke i trenerske kariijere postaje generalni sekretar Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, član je Tehničke komisije FIBA 35 godina, predsednik Komisije FIBA za međunarodna takmičenja, predsednik Košarkaškog saveza Beograda, predsednik Košarkaškog saveza Srbije (1982—1983) i predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije (1985—1987). Bio je glavni i odgovorni urednik Jugoslovenske radio-televizije. Više od četiri decenije radio je kao dopisnik iz Beograda za renomirani italijanski sportski dnevnik Gazeta delo Sport.
Kad pominjemo Gazetu, da kažemo i ovo. Saradnja je počela 1953. godine, kada je Nebojša kao jedan od prvih jugoslovenskih igrača u inostranstvu, zaigrao za Galaratese. Tada je usavršio italijanski jezik i počeo da sarađuje sa "Gazetom delo Sport", sjajnim sportskim dnevnikom iz Milana. Ta saradnja se vremenom pretvorila u pasiju, u retko i lepo prijateljstvo između jednog uglednog lista i jednog uglednog čoveka kome nije bilo teško da, uprkos svim svojim obavezama i funkcijama, traži vesti iz svih mogućih sportova i pošalje svojoj redakciji. Zato je i logično što se "Gazeta" svom Nebojši odužila toplim tekstom Luke Kjabotija, urednika košarkaške rubrike, i što su ljudi iz redakcije najavili dolazak na sahranu.
Popović je kao što rekosmo, bio i generalni direktor Televizije Beograd. U vreme kada je rukovodio televizijom u kući je jedan pored drugog imao dva ekrana, kako bi u svakom momentu mogao da prati šta se emituje i ima li grešaka u programu. Kažu, bio je vrlo strog, ali uvek uljudan. Nije psovao, čak ni podizao glas, a ostaće upamžem i po prenosima košarkaških derbija subotom u 17 časova.
Koliko je bio vezan za košarku neka posvedoči i podatak da se zajedno sa Radomirom Šaperom 1995. vratio u Košarkaški savez Jugoslavije i vodio Registracionu komisiju.Gotovo do kraja života bio je delegat na utakmicama KSJ i FIBA.
Čak je poslednjih dana života u bolnici pričao samo o košarci i govorio kako ga brine što uoćava da nema sistema.
U vreme promene vlasti 2000. godine pisao je tadašnjem saveznom ministru spporta Vojislavu Andriću i ukazivao na probleme sa kojim se suočavamo i greške koje treba ispraviti.
Jedna od stvari koje nije stigao da uradi bila je osnivanje neke vrste udruženja građana za utvrđivanje istine o "slučaju Divac". Bio je opsednut nepravdom koja je naneta velikom sportisti, još više činjenicom da se istina nikada nije otkrila do kraja.
O značaju i veličini kvarteta koji je krenuo sa stvaranjem jugoslovenske košarke možda najbolje svedoče reči legendarnog Bogdana Tanjevića.
- Kamo sreće da su njih četvorica vodili državu Jugoslaviju.
Nebojša Popović preminuo je 20. oktobra 2001. godine u Beogradu.
Kurrir sport / Nenad Kiš
NE PROPUSTITE
