Strast se, kažu, ne može opisati. Mora se doživeti. I upravo je strast reč koja najbolje opisuje ono čemu smo svedočili u Monci.
O samoj trci neću trošiti reči, rasplet znate, ali ću pokušati da dočaram dešavanja oko staze. Već na dva, tri kilometra pre navijačke zone nepregledna kolona ljudi iako do trke ima više od dva sata. A u fan zoni krkljanac.
Štandovi svih timova, zabava za najmlađe, klopa i neizostavno pivo na koje se čeka i po pola sata. Najveća gužva realno je ispred štanda Ferarija i Heinekena, oficijelnog partnera Formule 1.
Sasvim očekivano Italijani su listom uz Fetela i Raikonena koji voze za tim iz njihove države, a Finac je glavna zvezda. Popularni Iceman (Ledeni covek) ima brojne navijače u Italiji, a i sresti Fince nije ništa neobično.
Što se cena suvenira tiče, svakako nisu za naš džep, od priveska koji košta deset evra pa do timskih jakni čija cena dostiže i 200 evra.
Sad, za one koji su za ulaznicu na tribine izdvojili 423 evra (videti fotografiju), platili put iz, recimo, Finske, smestaj, hranu, pice... to mozda i nije preskupo.
Draž svakako postoji čak i kod onih koji nisu zagriženi navijači, pa makar u tome što su imali priliku da čuju tu zaglušujuću buku na startu ili probaju pečenje koje služe tako što ga na vaše oči seku sa praseta i stavljaju u kiflu.
Kada se utisci o doživljenom saberu, ocena mora biti prolazna, posebno zato što sam posetu Monci završio na najbolji mogući način. Na najvišem stepeniku pobedničkog postolja i u zagrljaju dve Heinekenove hostese.
Pobednički, kako drugačije.
Kurir sport/Gojko Filipović
Foto: Kurir sport/Gojko Filipović
