Ipak, jedna medalja mu se posebno izdvaja i to dok je vodio juniore.
"Hm... Meni najdraže medalje ili uspesi uopše nisu zlata. Nego moje prve medalje s juniorskim reprezentacijama Jugoslavije, a to su bile srebrne medalje na Evropskom i Svetskom prvenstvu u prvoj polovini 80-ih godina", iznenadio je Rudić.
Ta odličja su mu bila 14 zlatnih medalja i više od 20 ostalih.
"Razlog zašto su mi ta srebra toliko draga su što je s njima počela moja trenerska karijera i to su bile moje prve trenerske i prve medalje mladih jugoslavenskih reprezentacija uopše. Nadalje, iako smo izgubili u finalima, svi iz te ekipe stekli su pobednički mentalitet, što smo naredne godine pokazali osvajanjem olimpijskog zlata u Los Anđelesu. Toliki igrači iz tih juniora Bukić, Milanović, Vičević, Šimenc, Bezmalinović, Duhović... Postali su vrhunski seniori".
Rudić, koji je od igrača na početku karijere dobio nadimak "Tiranin", je karijeru završio na klupi Pro Reka iz Đenove.
"Ne radim to zato što sam tiranin, nego jer je vaterpolo složen sport koji u sebi objedinjuje igru, plivanje i rvanje. Da, vaterpolo je i borilački sport i zato koliko god mi se igrači bunili da previše treniraju, a bunili su se mnogo, potrebno je jako mnogo treninga kako bi sve slagalice vaterpola bile sinhronizovane na najbolji način", zaključio je.
Kurir sport / Index.hr
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
