Na Olimpijskim igrama u Riju vaterpolisti Srbije osvojili su jedinu medalju koja im je falila, i to onu najsjajniju, zlatnu. Ponosno su pevali „Bože pravde“ i opet dokazali da su najveći sportski heroji nacije! Plakali smo od sreće, ali jedan čovek je to olimpijsko zlato podneo emotivnije od svih nas - Nikola Rađen. U njegovoj vitrini i dalje fali ta medalja, ali posle smanjenja suspenzije zbog korišćenja kokaina Rađen će se u bazen vratiti u februaru sledeće godine!Dovoljno povoda za intervju za Kurir Stars, koji smo zakazali u prostorijama agencije Vindsport, koja je postala njegova druga kuća. Dočekao nas je odlično raspoložen i vidno mršaviji nego pre samo dva meseca. Počeo je da trenira i da se priprema za novu sezonu. Ali prvo smo morali da sumiramo utiske iz Rija.- Neizmerno sam srećan i ponosan na svoje drugare! Veliki uspeh su postigli. Ipak, duša me je bolela što nisam s njima! Nadam se da ću svojim igrama ponovo zaslužiti mesto u toj neverovatnoj reprezentaciji i da ćemo zajedno u Tokiju 2020. uzeti još jedno zlato.Sad tome možeš da se nadaš jer ti je suspenzija prepolovljena, u februaru počinješ da igraš. Ko ti je javio lepe vesti?- Advokat me je zvao i rekao mi da je sve gotovo. Bio sam neizmerno srećan, pao mi je kamen sa srca. Do tog trenutka sam živeo u neizvesnosti, svakog dana sam se pitao šta će biti... Sad je sve drugačije. Znam da ću karijeru završiti u bazenu, i to je najvažnije. Sad tražim klub u kojem ću nastaviti karijeru. Kako ti to ide?- Situacija je dosta specifična jer mogu da igram samo polusezonu, jer tek od februara zvanično mogu početi da igram. Ali, hvala bogu, već imam ponuda, i to čak tri. Izabraću između Grčke, Mađarske i Rumunije. Dakle, sve blizu Srbije.- Pa, da. To je i bio uslov zbog porodice. Ana i devojčice neće ići sa mnom, ipak je njihov život u Beogradu. Mlađa polazi u prvi razred, starija u drugi. Bilo bi nezgodno da zbog mene promene sredinu. Ali tata će u svakom slučaju biti blizu i redovno ćemo se posećivati. Kako je na tebe i Anu uticalo ovo sa tvojom suspenzijom, otkriće o korišćenju kokaina. Je l‘ bilo trzavica?- Nije, stvarno. Mislim, osetljiva je to bila situacija, ali opet smo sve izgurali zajedno. Ne razvodimo se, nismo se svađali, seli smo ko ljudi, razgovarali smo, rekli da idemo dalje i to je to. Kako ti je bilo ovih godinu dana bez sporta?- Iskoristio sam ih maksimalno! Posvetio sam se sebi i budućnosti koju sam zamislio kad završim s vaterpolo karijerom. Ušao sam u sportski marketing i pronašao sam se u tome. Prvo nisam ni znao šta ću sa sobom, ali sad znam čime ću se baviti kad kupaće gaćice okačim o klin. Sve u svemu, nisam se udaljio od sporta i što je veoma važno, nisam se krio u mišjoj rupi ovih godinu dana. Da se vratimo godinu dana unazad i na trenutak kad je FINA saopštila preliminarne rezultate da si bio pozitivan na kokain. Samo si ti u tom trenutku znao da je to istina...- Bio sam u Atini kad je izašla ta informacija. Sve što sam mogao da uradim jeste da udahnem duboko i kažem kolegama iz kluba kako jeste. Olimpijakos je zaista bio korektan prema meni. Rekli su mi da mogu s porodicom još dva meseca da ostanem u Atini o njihovom trošku dok se bura malo ne smiri. Mnogo mi je to značilo. Onda sam i ja samo želeo da budem isto tako korektan prema svima. Da iskreno kažem, da izvučem najbolje iz svega toga, da pripremim odbranu. Bilo je teško, ali preživeo sam. Nisam plakao, ako me to pitaš. Kako si pripremao odbranu?- Sa svojim advokatima, koje sam upoznao tek kad sam išao na suđenje u Lozanu, ali dotad smo se redovno čuli i razmenjivali mejlove. Želeli smo da dokažemo da kokain nisam koristio zbog sporta niti tokom sportskih takmičenja. Savetovali su me da dobro slušam pitanja koje mi sudije postavljaju i konkretno odgovaram na njih, što sam i uradio. To je na kraju presudilo da mi se smanji kazna. Šta bi sad tom starom Nikoli, koji je tako živeo, koji se kockao s karijerom i životom, poručio?
DAČA IKODINOVIĆ MI JE PRUŽIO VELIKU PODRŠKUKad je Rađen pao na testu na kokain, posle čega je usledila zabrana igranja vaterpola, mnogi su njegov slučaj upoređivali s krajem karijere Danila Ikodinovića, kog je takođe jedna greška udaljila iz sporta. Dača je 2008. vozeći motor pijan izazvao saobraćajnu nesreću, posle koje je jedva ostao živ, ali u bazen više nije mogao jer je zauvek povredio desnu ruku.- Jeste, bilo je poređenja Dačinog i mog slučaja. Danilo me je, naravno, zvao čim je čuo loše vesti. Samo mi je rekao: „Matori, glavu gore, ne daj se! Šta je bilo, bilo je. Bori se, moraš se vratiti u bazen!“ I sad me je zvao da mi čestita na smanjenju kazne.
