Od svih informacija koje su se širile globalnim teniskim etrom poslednjih dana, verovatno nikada manje interesovanje nisu pobuđivali podaci o tome koliko para će inkasirati učesnici današnjeg finala Rolan Garosa. Iako je ukupan nagradni iznos za učesnike konkurencije muškog singla manji za 11% (skoro 14.5 miliona evra) nego prošle godne, 1.6 milion – odnosno 850 hiljada evra za pobednika i finalistu je i dalje lepa svota, koju i Nadal i Đoković mogu da iskoriste u finansiranju njihovih ostalih teniskih i društveno – odgovornih angažmana. Osim ovih para i jednog od trofeja, Nadal neće dobiti ni poen više – dok će se Novak dodatno osnažiti na poziciji broj jedan, uz novih 12540 (u slučaju pobede) ili 11740 bodova (poraza) – i time se udaljiti na barem 1.410 bodova od svog današnjeg rivala na mestu broj 1. Ali, stiče se utisak da bi i Đoković i Nadal dali i pare i bodove jedan drugom – samo da bi u svoju kolekciju dodali još jedan primerak ovog impozantnog trofeja.
Nadal bi osvajanjem Rolan Garosa po 13. put napokon sustigao Federera u rekordnom broju Grend Slem titula u istoriji tenisa (20), postavši peti teniski profesionalac koji je trofejnu vitrinu podhranio sa ovim brojem najsjajnijih trofeja: Margaret Kort - 24, Serena Vilijams - 23, Štefi Graf -23 i Rodžer Federer – 20. Novak će pobedom postati prvi igrač u Open eri – i treći u istoriji tenisa – koji će sve Grend Slemove osvojiti barem dvaput, i treći koj je osvajao Australijen Open i Otvoreno prvenstvo Francuske dva puta u istoj sezoni. Federer još uvek odoleva kao rekorder po broju Grend Slem finala u kojima je učestvovao (31), iako su mu se Rafa (28) i Novak (27) značajno i zabrinjavajuće približili. Novaku je ovo „tek“ peto finale pariskog turnira, a Nadalu – trinaesto.
Nadalova današnja pobeda bi mu donela prijatno zaokrugljenu brojku od 100 pobeda na Rolan Garosu, čime bi ušao u petočlani klub igračica i igrača koji su postgli ovakav impozantan uspeh na nekom Grend Slemu (Evert – 101 na Ju Es Openu, Federer – 102 u Australiji i 101 na Vimbldonu, Navratilova – 120 na Vimbldonu (!!) i Serena – 106 na Ju Es Openu). Federer ubedljvo vodi protiv obojice po broju ukupnih pobeda na Grend Slemovima (362 nasuprot 296 Novaka i 281 Rafe). Osvajanjem titule danas u Parizu, Nadal bi postao drugi igrač u istoriji po dužini perioda u okviru kojeg je osvajao svoje Grend Slem titule – preko 15 godina, gde je Federer treći sa 14 godina i 7 meseci, a Serena Vilijams ubedljvo prva sa 17 godina i 5 meseci. Rafa bi se ovim uspehom takođe pridružio Novaku kao tek drugi igrač u istoriji koji je osvajao više Grend Slem titula u tri različite decenije – od 2000-tih pa nadalje, kao i po tome da su obojica jedini igrači na svetu koji su osvojili barem 6 najvažnijih titula u tenisu od kada su napunitli 30 godina.
Po broju pobeda i osvojenih turnira u 2020, Novak je ubedljivo najuspešniji – sa 37 pobeda (i jednom diskvalifikacijom) i 4 osvojene titule, dok bi se Nadal pobedom izjednačio sa Kasperom Rudom na 4 mestu sa 22 pobede, osvojivši do ovog finala samo 1 titulu u dosadašnjem toku ove krnje sezone. Ovo će biti 10 put da se prvi i drugi nosilac turnira susreću u finalu Rolan Garosa i 49. u istoriji Grend Slem finala u konkurenciji muškog singla; 25 mečeva je dobijao prvi nosilac, a preostalih 23 – drugi. Prvi i drugi igrač sveta su se poslednji put susreli u finalu Rolan Garosa 2016 (Đoković protiv Mareja), dok su u finalu Vimbldona 2019 to zadovoljstvo publici priredili Đoković i Federer. Svojim 56-tim mečom danas, Đoković i Nadal su oborili rekort po broju međusobnih susreta dva igrača u Open Eri, gde Novak vodi u pobedama - 29 naspram 26 za Rafu. Najveći broj međusobnih mečeva na Grend Slemovima odigrali su Đoković i Federer (Novak vodi 11 prema 6), a zatim i Nadal i Đoković (9-6 za Rafu), dok su Srbin i Španac iznednačeni po broju pobeda u nekom Grend Slem finalu (4-4), Nadal ima i savršen skor protiv Federera i Đokovića u finalima Rolan Garosa (4 odnosno 2 pobede, bez poraza).
Nadal i Đoković se ponose činjenicom da niko drugi nije uspeo da odnese više pobeda u mečevima protiv njih – od njih samih (Novak 6 a Rafael 9 pobeda u međusobnim mečevima). Da bi dospeo u još jedno finale na Rolan Garosu, Novaku je trebalo 14 sati i 36 minuta igre, a Rafi nešto manje – ponajviše zahvaljujući pobedi u 3 seta protiv Švarcmana – 13 sati i 13 minuta. Pobedom nad Nadalom, trideset trogodišnji Đoković bi postao najstariji igrač da osvoji Rolan Garos posle njegovog bivšeg trenera i važnog karijernog mentora Nikole Pilića – kome je to pošlo za rukom sa 33 godine i 270 dana 1973. godine. Novak nije izgubio u finalu nekog Grend Slema još od Ju Es Opena 2016 godine (protiv Vavrinke), napravivši niz od 5 uzastopnih pobeda, a njegov ukupan skor u Grend Slem finalima je 17 pobeda i 9 poraza. Od Novakove 81 titule na ATP turneji, tek 15 je osvojio na šljaci, 6 na travi i čak 60 na tvrdoj podlozi. Jedini meč od poslednjih 6 koji je izgubio a da je igran u 5 setova bio je protiv Tima prošle godine - upravo u Parizu, dok je tokom ATP karijere zabeležio 32 pobede i 10 poraza u petosetnim trilerima. Novak se vratio na 1. mesto ATP rang liste osvojivši Australijen Open ove godine, i sada beleži 288. nedelju na čelu teniskog karavana – 22. manje od Federerovog aktuelnog rekorda.
Nadal ima 19 pobeda i 8 poraza u Grend Slem finalima, i bez poraza je u svih 12 finala Rolan Garosa u kojima je učestvovao. Ako pobedi Đokovića bez izgubljeno seta, postaće prvi čovek u Open Eri koji je osvojio 4 Grend Slem titule sa savršenim učinkom. Ovo je treći put da se Nadal pojavljuje u svom četvrtom uzastopnom finalu Rolan Garosa, a može biti posebno ponosan na činjenicu da je dobio 124 a izgubio samo 2 meča koji su se igrali u tri dobijena seta na šljaci. Jedina dva poraza u Parizu su bila delo Robina Soderlinga u šesnaestini finala 2009. i Đokovića u četvrtfinalu 2015., dok bi mu današnja pobeda donela šezdesetu titulu ATP turneje na šljaci.
Puno se ovih dana pričalo o tome – šta bi mogli da budu važni ili presudni faktori za pobedu jednog ili drugog igrača. Ako ste često imali priliku da pročitate da će to kako budu počeli meč biti presudno za dominaciju i u daljem toku meča – to neće biti slučaj sa ovom analizom. Bez obzira da li budu u serijama osvajali poene ili gemove, teško je verovati da u takvom razvoju situacije protivnik ne bi mogao da priredi kontra-seriju, pogotovo ako imamo u vidu fantastičan tenis i vrhunske motive koji obojicu asova krase ove teniske jeseni u Parizu. Očekivani sporiji uslovi bi mogli da omoguće znatno agresivniju igru Đokovića, što bi u strateškom smislu predstavljalo najveću razliku u odnosu na sve njihove dosadašnje mečeve na ovoj podlozi – ali i dodatno izlagalo Novaka pravljenju grešaka i Rafinoj mobilnoj defanzivi iz svih uglova.
Očekuje se da bi Novak trebao da što bolje iskoristi oba servisa kako bi – vođen iskustvom iz Melburna – nastojao da uz najmanji broj razmena osvaja poene i time zadrži intenzitet i fokusiranost na brzo osvajanje svojih servis gemova. Time bi dao pravu „uvodnu reč“ za primenu funkcionalnosti njegovog „trejdmark“ riterna, čime bi malo-po-malo urušavao Rafinu stabilnost i terao da ga traži naredni udarac iz pozicije izazova i van svoje zone komfora. Bez obzira na svu njegovu genijalnost, borbenost i upornost – Nadal i njegov tim znaju da bi njemu bilo potrebno da - u ovoj fazi njihovog rivaliteta – prevaziđe sebe u psihološkom smislu kako bi nadvladao Novakovu dokazanu dominantnost u toj oblasti. U tome treba tražiti rane signale za razvoj situacije koji bi nam ukazao na pobednika, i to možda čak u prvom setu. Da li bi, po svemu viđenom u poslednjim međusobnim mečevima koje su odigrali, Nadal mogao da slomi otpor svog protivnika već u prvom ili drugom setu – bilo bi teško poverovati. Za Novaka je ceo meč protiv Cicipasa, izražen kroz nadčovečansku usresređenost na ostvarenje konačne pobede bez obzira na sve eventualne „žrtve“ predstavljao mogućnost da pošalje moćnu poruku Nadalu – da je on „onaj stari“, i da već gleda ka njemu sa pozicije suverenog svetskog broja 1, igrača sa najboljim rezultatima u 2020. i nerešive mentalne enigme za Tonija, Karlosa Fransiska i Rafu u momentima kada se bude „lomio“ set.
U slučaju da Đoković uspe da nametne efikasnu igru „unutar terena“ i isposluje brejkove u prva dva seta, a da pritom ne dozvoli da ih Nadal vrati – možda ćemo prisustvovati i potpuno neočekivanom porazu večnog favorita bilo kog turnira na šljaci već u tri seta, nalik na onaj iz finala Australijen Opena. Ako Novak ne bude efikasno rešavao brejk lopte (kao što je bio slučaj sa Cicipasom), takav propust bi mogao da mu stvori ogromne probleme – jer Nadal ima neiscrpnu fizičku snagu da izdrži sve što Cicipas na kraju nije mogao. Takav razvoj stvari će Špancu talno uvećavati samopouzdanje, motivaciju i odvažnost, čime bi onda on „ušao u Novakovu glavu“, razmahao se, rastrčao i stavio Novaka na najteže izazove.
Iako će on biti značajno manje prisutan u svakom smislu nego bilo kada do sada, faktor publike bi mogao da pomeri tas na vagi u korist Nadala – u nekim prelomnim situacijama. Ulog ovog finala je veliki, tenzija kod obojica igrača sigurno prisutna „pod površinom“ i očekivani intenzitet igre – iscrpljujući, i sposobnost da igrači održe staloženost ili da se što pre „resetuju“ će biti testirana na razne načine – moguće i vidu reakcija publike i uticaja koje će imati na igrače u takvim momentima. Ipak je to Pariz – i svim ljubiteljima tenisa (i Novaka) su i dalje sveže sekvence iz njegovih mečeva i poraza protiv Nadala, Vavrinke, Čekinata itd. kao urok čije dejstvo treba prevenirati ili minimizirati po svaku cenu.
Uostalom, možda se prognozama uopšte ne treba ni baviti – već se prepustiti uživanju u genijalnosti ova dva velikana svetskog sporta – dok svojom virtoznošću i lucidnošću ovaj meč uzdižu u vanvremensko remek-delo ljudskih sposobnosti na svim nivoima. Čast je biti savremenik Đokovića i Nadala i biti im zahvalan na tome što su nam svima dali toliko razloga da obožavamo tenis – a ako je već tako, onda treba pozdraviti bilo koga od njih ko će sutra poneti oreol šampiona Rolan Garosa za 2020. – i radovati se njihovom sledećem susretu.
Kurir sport/Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
