Ime Bore Jovanovića nije poznato mlađim generacijama, ali jeste onim starijima, jer se radi o čoveku koji je bio pionir sporta u kojem danas caruje Novak Đoković.
Boro Jovanović preminuo je na Svetog Nikolu 19. decembra u 85-oj godini, svom porodičnom domu u Zagrebu. Bio je veliko ime tenisa nekadašnje Jugoslavije i čovek koji je uz Nikolu Pilića proslavio ovaj sport. Imao je dva braka sa Ljiljanom i Danijelom. Iz njih je dobio sina Ronija koji živi u Zagrebu i ćerku Kjaru koja živi u Njujorku.
Boro Jovanović rođen je 21. oktobra 1939. u Zagrebu. Rođenjem Srbin, bio je istaknuti teniser koji je proslavio Hrvatsku i Jugoslaviju. Najveći sportski uspesi su mu četvrtfinale na Rolan Garosu 1968. u pojedinačnoj konkurenciji i finale Vimbldona u dublu 1962. sa Nikolom Pilićem, kada su izgubili od para iz Australije Boba Hjuita i Freda Stola. Bio je specijalista za šljaku, pa je najbolje rezultate ostvarivao na zemljanim terenima, na turnirima u Monte Karlu, Briselu, Nici i Minhenu. Obožavao je i fudbal, pa je tokom turnira često organizovao turnire, gde je vodio glavnu reč sa kolegom iz Italije Nikolom Pijetranđelijem koji je branio za Romu.
Imao je teško detinjstvo. Rastao je u okupiranom Zagrebu, a 1941. godine ustaše su mu ubile oca, jer je pomagao partizanima. Kada se raspadala SFR Jugoslavija 1991. Boro Jovanović ponovo je osetio animozitet ljudi iz grada u kojem je rođen, odrastao, i kojem je doneo slavu.
Na pitanje novinara Večernjeg lista da li je imao problema zbog prezimena, Boro Jovanović je rekao:
- Oh, jesam. Imao sam problema ranih 90-ih, posebno od ljudi koji me nisu jako šmekali, pa su mi na razne načine podmetali. Bilo je i poziva, pretnji od raznoraznih ljudi. Čak i od ljudi iz Olimpijskog odbora Hrvatske. Ja sam rođeni Zagrepčanin. Majka mi je, istina, bila iz Sarajeva, a otac iz Sremske Mitrovice, no njega su ubili početkom Drugog svetskog rata kad sam ja imao godinu i pol dana tako da ga se i ne sećam. On je tu u dvorištu navodno skrivao neke ljude povezane s partizanima. Neko ga je od suseda cinkario pa su ga odveli i ubili. Svašta sam ja proživeo, dobro da sam ostao normalan.
I u vreme komunističke Jugoslavije Boro Jovanović osetio je nepravdu na svojim leđima, posebno se bio zamerio generalu Dušanu Koraću rodom iz Mrčajevaca, koji je bio predsednik Teniskog saveza. Dušan Korać bio je poznat kao zaljubljenik u sport. Tokom rata organizovao je Partizanske sportske igre u Foči 1942, a posle rata bio je osnivač JSD Partizan, prvi čovek TS Hrvatske i TS Jugoslavije, te predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta.
- Stalno su predsednici bili generali iako nisu imali blage veze o tenisu. Zbog njega sam 1974. i završio karijeru iako sam planirao još koju godinu da igram. Igrali smo u Donjecku sa SSSR-om i ja sam molio da me izostave jer su imali Pilića i Franulovića, a ja nisam bio u formi. Mesec dana nisam ni trenirao. Oni su mi zapretili da će me kazniti pa sam ipak otišao. I dogodilo se da se Franulović povredio na treningu, pa nije bilo drugog igrača sem mene. I sad sam ja onakav kakav sam bio, morao da igram, pa sam od svega napravio sprdačinu. Izgubili smo taj meč od SSSR-a, za njih je igrao Metreveli i ne znam ko još, a kad smo se vratili, morao sam na disciplinski sud u Beograd. Optužili su me da se nisam dovoljno trudio za reprezentaciju i još mi prišili da sam bio "protiv bratskog sovjetskog naroda". Takva je formulacija bila. Odrezali su mi šest meseci zabrane igranja u inostranstvu, a ja sam, kako sam imao 35 godina, zbog te kazne i celog tog cirkusa s generalima i Beogradom odlučio da završim karijeru – govorio je Jovanović u poslednjem intervjuu za Večernji list 2018. godine.
Tokom raspada Jugoslavije Boro Jovanović posebno je bio na meti predsednika Olimpijskog komiteta Hrvatske (HOO) Antuna Vrdoljaka, glumca i režisera, koji se među prvima priključio Franji Tuđmanu i stranci HDZ.
- Jednom mi je rekao: “Dok sam ja tu, ti nećeš biti ništa u tenisu.” Pozvao je tadašnjeg predsednika Saveza Stanka Bika i rekao mu: “Naređujem ti da njemu ne dopustiš da dođe blizu saveza, ili da ima bilo kakvu funkciju.
Tokom karijere Boro Jovanović pobeđivao je mnoga poznata imena svetskog tenisa tog vremena. Na turnirima je u proseku tada zarađivao, kako je sam otkrio po 500 dolara. A, igrao je oko 30 turnira po godini. Loptice su tada bile bele, a ne žute boje kao danas.
- Tukao sam sve Australijance koji su onda bili među najboljima, Njukomba, Stola, Hjuita, Amerikanca Mekinlija, pa Španca Santanu koji je bio najbolji na svetu, nešto slično Nadalu. Roja Emersona sam dobio pet puta, a on je osvojio 12 grend slemova. Najdraža mi je pobeda protiv Emersona u polufinalu Hamburga 1962. godine. Dobio sam ga sa 6:3, 6:0, 6:3, zgazio sam ga totalno - bio je ponosan Boro Jovanović.
Tenis mu je doneo priliku da vidi sveta, a tako se doživljavaju i neke nezaboravne avanture.
- Nikola Pilić i ja smo doputovali na turnir u Džakartu. U vreme dok se mlado i staro spremalo da oružjem reši problem Zapadnog Irijana koji su držali Holanđani. Na svakom mestu mogli su da se opaze vojni instruktori kako obučavaju narod da rukuje oružjem. Organizatorima smo rekli da se plašimo, da nas domoroci ne zamene za Holanđane, na putu od hotela do teniskog stadiona. Činilo se da je naša primedba bila osnovana, iako je izrečena u šali. Posle toga, dva dana smo se vozili u oklopnim vozilima - prisetio se Boro Jovanović u razgovoru za Jugopapir 1968. godine.
Kurir sport/Večernji list/Yugopapir
NE PROPUSTITE
