- Uh, ala je teška - bio je prvi naš utisak, a Mikec je sa osmehom uzvratio: - Jeste, kažu da je kompletno napravljena od srebra.
Damira i njegovog brata Gorana, inače trenera našeg olimpijca, pomalo drma džet-leg, ali šta je to u odnosu na najveći uspeh u karijeri.
- Od pet ujutro sam na nogama, nisam mogao da spavam, telo je još u Japanu. Medalja je tu, vidite koliko je teška, toliko je teško nju osvojiti. Sport je surov, da nije bilo malo sreće, mogao sam da budem deveti ili četvrti, što se desilo Zorani. To je veoma veliki udarac. Ovo je naplata dugova za sve što se meni dešavalo. Budeš jako blizu medalje, a opet tako daleko. To su jako teški trenuci, zato sam sada toliko srećan. U Pekingu sam bio sedmi, u Londonu sam imao najveća očekivanja, a za krug sam ispustio finale. Sada se u Tokiju sve konačno složilo - priča nam Damir.
Posebno je po osvajanju medalje bio dirnut dočekom naših sportista u olimpijskom selu.
- Jao, jeste... Ja nisam bio svestan šta sam uradio. Kada sam na postolju gledao našu zastavu krenu suze, pa stanu, ne zna čovek kako se oseća. A u selu su me zaista iznenadili, njih tridesetak me je dočekalo, poskakali su svi, skandirali moje ime. Zaigralo mi je srce. Posle su isto uradile košarkašice u restoranu. Bilo je iskreno, prelepo... Svi navijamo i za njih. Jedni druge bezuslovno podržavamo. Svakome želimo da stigne što dalje. Toliko mi je bilo žao veslača Vasića i Mačkovića, kroz šta su sve prošli. Trenirali su među četiri zida. Pa basketaši, to je bila neviđena energija, momci su za primer.
Damir ima posebno dobar odnos s Novakom Đokovićem.
- Poznajemo se još od Pekinga, ima tu još sportista koji imaju četiri Olimpijske igre. Baš je lep osećaj kad se skupimo i ispričamo. Nole je tamo prva zvezda, neverovatno... Sedimo ispred zgrade i igramo karte, a njega non-stop cimaju za slikanje. Ponosni smo na njega i on na nas, uvek je spreman da da savet. Pričao nam je detalje iz njegove karijere i to možeš da primeniš u svom sportu. Posebno u pojedinačnom sportu kao što je moj - zaključio je Damir Mikec.
Supruga dovela muziku na aerodrom
Posebno veselo je bilo u porodici Mikec.
- Tata je tu bio glavni, bilo je suza radosnica...
Radovala se i Damirova supruga Melisa, strelkinja iz Salvadora.
- Bila je van sebe od sreće, ona je iz istog sporta, tako da je svesna mog uspeha. Njena je ideja da pozove muziku na aerodrom.
Da li je pogodila pesmu, pitamo.
- Pogodila je, nema sumnje!
P. Gajić / Kurir sport
NE PROPUSTITE
