Videli ste u većim gradovima saobraćajne gužve. Kao da smo svi zamenili dve noge za četiri točka. A šoping centri, bogo moj. Kao da će smak sveta. I mora baš sada? Mora. Bez te gungule kao da nas nema.
A tek sutra. U restoranima sve rasprodato, hotelima takođe. Putovanja. Šta vam pada na pamet. Trebalo je ranije da se javite. Proveravao sam. Skupo, jeftino, ko te pita. Daj šta ima. Pa koncerti na trgovima. To vam ostaje, naravno, ako niste zimogrožljivi. Reč je ovde o fenomenu koji su izmislili ljudi. U svim kulturama dolazak nove godine se proslavlja kao praznik smene doba. Možda niste znali da to kod svih nije bio 1. januar. Nova godina se slavila i u proleće i u jesen.
Prvi januar su prvi zakucali Rimljani. I to 153. godine pre nove ere. A proslava ovog datuma? Po mnogima, sve su to smislili Kinezi. Neki pak tvrde, stari Germani. U drevnom Egiptu prvi dan godine bio je 20. jul i bio je posvećen boginji Izidi. Za Vavilonce, Persijance i Kineze Nova godina je bila praznik podmlađenog Sunca, a i kod starih Grka početak godine je bio vezan za kretanje Sunca. Uglavnom, sve su to bile proslave paganskog karaktera. A crkva tek od 12. veka polako prihvata 1. januar kao prvi dan Nove godine.
A mi? Uvek posebni. U Srbiji još uvek dupliramo. I 31. decembar i 13. januar. Bez obzira i na činjenicu što je naš Milutin Milanković sačinio najtačniji kalendar! U Srbiji, pa i Beogradu, sve do Drugog svetskog rata Nova godina se nije slavila ovako masovno i pompezno. Samo pojedinci su obeležavali ovaj datum, i to skromno, uz malo svečaniju večeru. Glavno posluženje bili su krofne i šampanjac! Kombinacija za priču. Tek u novoj Jugoslaviji doček Nove godine dobija na značaju. Uostalom, 1955. Nova godina je proglašena za državni praznik. Slavlje se prenelo i na seoske sredine. Ono što je doprinelo širenju prazničnog novogodišnjeg duha jesu mediji. I tako do danas.
Srećna vam Nova godina!
Vaš Žika Šarenica
Foto: Zorana Jevtić
