Zaljubljenicima u pravu narodnu muziku veoma je dobro poznato ime Živkice Miletić, ali čak i oni koji nisu čuli za nju, čuli su njene pesme.
Ova pevačica, koja je zbog svoje interpretacije cenjena među kolegama i omiljena u publici na narodnim veseljima, otkrila je zanimljive detalje iz svog života i karijere koja traje već decenijama.
Šta je to što ti radiš najbolje?
- Ja pevam Šumadiju. Dvojka mi je najbliža jer sam ja iz tog kraja. U Požarevcu i okolini zna se šta se peva.
Na prvom albumu koji si snimila, pevala si vlašku muziku...
- Jeste. Imala sam nekih 15, 16 godina. Tada je bio popularan orkestar Tihomira Paunovića i oni su me naterali, budući da je meni otac Vlah, a majka mi je Srpkinja, tako da znam i jedno i drugo i u tome je moja sreća. Ja sam pola Vlajna, a pola Srpkinja, volim i vlašku pesmu, ali više osećam srpsku, tako da sam rešila da promenim fah.
Kažu ljudi da pevači nailaze na razne probleme na nastupima. Da li se to i tebi dešavalo?
- Ne. Pijani gosti, šta znači to? Ja ne pevam u kafani. Kad su svadbe u pitanju, krštenja, nekada su to bili i ispraćaji, sad su punoletstva. Tamo mahom dolaze familijarno, tako da, ako se muž napije, tu je žena da ga smiri. Kako se ostaviš prema gostima, tako ti i bude. Ja sam sa svima super, svi me poštuju.
Omiljena si među kolegama. Jako si volela pokojnog Nina...
- Da. Mnogo mi je žao što taj čovek više nije među nama. On je takav dobrica bio. On je čak meni ustupio pesmu. Snimio je tu pesmu za svoj album, i kad sam radila album sa Pericom Zdravkovićem, on mu je rekao: "Pero, nije ovo pesma zamene, daj je Živkici".
Da nisi pevačica, šta bi bila?
- Ne znam. Krenula sam u gimnaziju, ali nije mi žao što je nisam završila, s obzirom na to kako školovani ljudi zarađuju. Možda je trebalo da je završim, jer ipak, imati diplomu je lepo, ali mislim da sada meni diploma baš i ne treba. Ja sam svoje već odradila (smeh).
Ti si u protekloj godini imala i jednu ozbiljnu operaciju?
- Veoma ozbiljnu, iako pre nje nisam ni znala da sam bolesna, nisam ništa osećala. Rezultati su pokazivali kao da sam ja najzdravija u Srbiji. Imala sam veliku vodenu cistu. Onda sam imala tako tešku operaciju koja je trajala skoro tri sata, a posle toga su mi popucali svi krvni sudovi, pa su me ponovo operisali. Doktori su se uplašili da se neću probuditi jer su dve jake anestezije bile blizu jedna drugoj. Bila sam pod kiseonikom i hvala Bogu, probudila sam se bez bolova. To sam preživela, znači, živeću ja još dugo.
Pevaš samo veselja. Zašto?
- Zato što sam uvek želela da budem svoj gazda. Hoću ovaj vikend da radim, ali sledeći neću. Niko ne može danas da me tera u Berlin, sutra Cirih, a posle u Amsterdam. Kada sam snimila pesmu 1993. godine, bila sam treća po prodaji u PGP, ispred mene su bili Ana Bekuta i Slavko Banjac. Direktor me je pitao: "Hoćeš karijeru ili porodicu?", rekla sakm da hoću porodicu. Tako da sam se ja odrekla velike karijere i meni je dobro ovde gde sam. I na svadbe dolazi narod, a ja sam odabrala ovu publiku. Uzajamno smo se odabrali - kaže Živkica u emisiji "Pečat u vremenu" na Toxic TV.
Kurir.rs/K.Đ.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
