Bivši učesnik rijalitija Nenad Lazić Neca doživeo je traumu od koje se nikada neće oporaviti. On je prisustvovao monstruoznom zločinu sa smrtnim ishodom o čemu je sada govorio.
Nenad Lazić susretao se sa mnogim nedaćama u životu, stariji brat mu je preminuo u dvorištu kuće, boravio je u Zadruzi, nakon koje je preživeo linč zbog svoje se*sualnosti, ali tajnu koju je do sada čuvao i pokušao da zaboravi, konačno je rešio da otkrije za Republiku.
- Moje detinjstvo i nije baš bilo mirno i ružičasto kao sto neki kažu. Sećam se perioda kada smo Peca i ja jeli žargonski rečeno “dva zrna pasulja” jer u tim trenucima se dešavalo da nemamo para, al nikad nismo bili zahtevni u tom smislu da mora nešto ako nemamo. Baka moja nam je stalno slala novac jer živi u Nemačkoj, a tu je dosta pomogla i moja tetka. Dakle, imali smo podrsku naših najbližih . Tata je tad otišao da proba da se zaposli sezonski u Beč, slao je on ali u tom periodu jako minimalno. Baka se nažalost razbolela i nije mogla više ni da radi, jer je imala dve operacije kolena, nažalost tumore i na grlu je imala pečate od stresa. Tada smo odlucili da odemo za Nemačku, mama, brat i ja. Direktor iz moje osnovne škole nas je podržao u tome jer je znao da smo brat i ja odlični učenici da ćemo mi moći da prosperiramo tamo. Otišli smo sa tom namerom da budemo pored bake, ali nismo mogli da ostanemo bez vize. Stoga smo odlucili da se prijavimo u nemački Azil - započeo je drhtavim glasom Nenad Lazić potresnu ispovest, pa nastavio:
- Na samom početku smo bili smesteni u Dortmundu, što nije bilo daleko od Muenstera (mesto gde je živela baka) pa smo mogli da je posećujemo i brinemo o njoj. U početku je doneta odlika da ne ispunjavamo uslove za opstanak u Nemačkoj, ali smo još bili u procesu "borbe za opstanak" kako oni kažu. Posle mesec dana boravka u tom prihvatilištu, majku, brata i mene su prebacili u Karlsruhe, koji je poprilično daleko od bake, mi smo tada svojim neznanjem ušli u voz sa džakovima i uputili se u taj veliki grad koji je udaljen 500 kilometara od lokacije gde se nalazila bolesna baka. Kada smo stigli u to prihvatilište, susreli smo se sa raznim neprijatnostima, počevši od neprijatnog mirisa u zgradi, spavanje na podu, i mnogo vrste ljudi iz Pakistana, Indije i slično i tada se desila najveća trauma u mom životu, Peca i mama su ušli u zgradu, a ja sam ostao isped da se izluftiram. U tom trenutku ispred mene se dešava tuča dva prijatelja, jednog Turčina sa Albancem, koji se završio krvavo, jer je jedan iskasapio drugog do smrti, kada sam to video, srušio sam se, i sledeće sto znam da sam se probudio u bolnici - otkrio je jezive detalje krvavog pira Neca, pa dodao da je nakon toga ostao sasvim sam:
-Tetka je doputovala 500 kilometara, uzela Pecu i otišla, a mama je pobegla iz prihvatilišta u neki jeftiniji hotel koji je plaćala moja tetka. Mami je bio zabranjen pristup jer sam se ja tad jedini vodio kao prijavljeni "azilant" a Pecu i mamu su tražili nemačke vlasti. Svakoj osobi u bolnici je bio zabranjen ulaz, pa mi nije dopušteno da vidim ni mamu, a već ni brata koji je 500 kilometara daleko. Jako mi je teško sve to padalo, ali u tom trenutku mi je ustanovljena osetljivost glave, ne smem da dobijam udarce jer mogu vrlo lako da dobijem izlive krvi na mozgu. Tad mi je krenula psorijaza od stresa i traume. Konstantno sam išao kod psihijatra u Nemačkoj.
- Vid mi se od tad pogoršao i počeo sam da nosim veću dioptriju u minusu, i naravno anksioznost i napadi panike zbog onoga sto sam video. Uglavnom jako loš i stresan period. Jedan doktor me je za kratko vreme zavoleo, pa je na rizik puštao majku unutra da bude sa mnom. Kada su došli rezultati doktor nam je pomogao da sednemo u voz i odemo za Muenster i opet budem sa Pecom i bolesnom bakom - završio je zadrugar svoju tužnu priču koju je odlučio da podelio sa javnošću.
Kurir.rs/K.Đ/Republika/S. Telegraf
NE PROPUSTITE
