PRE 4 GODINE IZGUBILA JE BORBU SA OPAKOM BOLEŠĆU: Ovo je životna priča Dijane Milojković, detalji tužne sudbine

"Juče je bio svetski dan borbe protiv raka. Danas je moj 1368. dan borbe protiv raka. Ljudi koji su se razboleli prolaze kroz dramu svakog dana. Njima je svaki dan borba. Dan bez bolova je praznik. Uprkos svemu trudim se da sam optimistična, samu sebe ohrabrujem i verujem da rešenje uvek postoji. Ni jednog trenutka ne treba gubiti nadu. Ljude treba informisati i o važnosti prevencije i ranog otkrivanja raka ali i tome gde i kako se lečiti.

U razgovoru sa ljudima koje sam sretala po bolnicama mislim da je neophodno angažovanje psihologa u svim specijalizovanim ustanovama u kojima se radi dijagnostika i u kojima se leče osobe sa malignim bolestima. Time bi se unapredio psihološki status pacijenata i članova porodice.Želim samo da kažem da karcinom nije bolest jednog člana, to je bolest cele porodice, tu su svi pogođeni i zajedno vode borbu protiv te pošasti. Beskrajno sam zahvalna svojoj porodici i prijateljima - stvarnim i virtuelnim, koji mi pružaju najveću podršku. Zahvalna sam i onima koji su u nedostatku pravih reči jednostavno nestali.

Želela bih da podstaknem sve one koji su se nakon saznanja da se neko razboleo, suočili sa nedostatkom reči, da se ipak jave. Obratite se onima koji su imali nesreću da obole od ove opake bolesti. To su oni isti ljudi sa kojima ste se do juče družili i smejali. Nađimo se jedni drugima i kada je najteže. Nije sramota biti bolestan i nije teško biti fin. Jer niste ni svesni koliko nama to znači!

Ostanite mi nasmejani i verujte uvek! Voli vas vaša Dijana!".

"Na jučerašnji dan, pre dve godine (22.05.2015), moj život je poput bujice krenuo drugim pravcem. Prestala sam da radim mnogo toga što volim, životni prioriteti su mi se iz korene izmenili.

Pitaju me ovih dana da li sam u depresiji….. Pa ovako…. Nakon:

– iznenadnog saznanja da imam karcinom; – da je u stadijumu koji ne sme da se operiše; – nakon otkrića da imam ni sama ne znam koliko metastaza, čak i one udaljene; – nakon obeshrabrujućih i zastrašujućih prognoza… – nakon 48 zračenja; – 4 brahiterapije (unutrašnja zračenja); – bezbroj neupogena, trodona, morfijuma… - 3 najagresivnije hemioterapije; – 2 pet skenera i par multislajs skenera (za oba se koristi radioaktivni kontrast); – jedne reanimacije; – nakon toga sto sam ostala bez kose (sada je ponovo hvala Bogu imam); – nakon svih mogućih i nemogucih bolova koje sam pretrpela… - nakon svega sa čim sam se susrela i šta sam videla, izdržala, doživela i napokon svega sto sam preživela.

Sada, kada sam posle svega ponovo stala na noge i ponovo hodam ovim prelepim tlom i ponovo živim ovaj najdivniji život…

Da li mislite da posle svega, mogu sebi da priuštim taj luksuz koji se zove depresija?

Naravno da NE! Bila bih NAJVEĆI mazohista ako bih dozvolila da me pogode neke ljudske slabosti. Već sam negde pomenula da je velika čar u prihvatanju životnih situacija. A kada vas snađe što je mene, onda shvatite koliko je sve zapravo nebitno i smešno. Jedino što sada želim je da mi bude dobro, da budem srećna i toliko imam prečih stvari u svom životu od tugovanja.

Svakom se može dogoditi neki kiks u životu. Svima sve opraštam, tako je lakše i lepše. Uostalom, svi smo mi samo ljudi i niko od nas nije ni bezgrešan, a ni savršen. Pre nego što iskritikujete nekog, pokušajte hodati u njegovim cipelama.

Ne sudite nikom. Verujte u sebe. Ne čekajte da vas zadesi neko veliko zlo i borba protiv vetrenjača. Već danas shvatite prolaznost tuge zbog raskida, razvoda, gubitka posla… Sve je prolazno, promenljivo i sve se da nadomestiti. Sreća je u prihvatanju. Dokle god imate sebe,imate i šansu za novi pocetak.

Nema kraja, svaki kraj je novi početak. Slavite život! Živeli vi meni! Ljubi vas Dijana".