Mnogo toga se zna o privatnom životu Srđana Žike Todorovića, ali malo toga kakav je bio kao dečak, tačnije osnovac. Ekipa Kurira, koja je radno boravila u Crnoj Gori, upoznala je glumčevu nastavnicu muzičke kulture Nadu Grujić. Ona tokom leta boravi u Bigovi, i to baš u ulici u kojoj ima kuću i njen nekadašnji učenik. Našu ekipu je ugostila i detaljno se prisetila dogodovština s Todorovićem od njegovog najranijeg detinjstva.
- Bila sam profesor muzičkog pune 22 godine. Predavala sam u Osnovnoj školi "Drinka Pavlović" muzičku kulturu. Vodila sam tri hora i dva orkestra. Srđan mi je bio najmlađi učenik, moj đak od prvog osnovne u "Drinki". Svirao je gitaru. U orkestru koji sam osnovala bio je glavni gitarista. Imao je najbolju drugaricu koju je zvao Šoljka, ni dan-danas ne znam zbog čega joj je dao taj nadimak. Bili su dvojac. Učili smo, družili se, svirali i pevali do osmog razreda, a onda smo se rastali - počinje priču nastavnica i nastavlja: - Posle iks godina odjednom vidim poznato stvorenje prolazi iznad moje kuće. Sede meštani kod mene na aperitivu u podne i on viče: "Grujo, je l' si to ti?", meštani me gledaju i ja kažem: "Jao, moj bivši đak." Oni u čudu kako to bivši đak na "ti". Rekoh im da su prošle godine, sad je on veliki glumac i ima pravo da mi kaže "ti". Ja sam to dozvoljavala. Viče on: "Šta imaš za ručak?" Rekoh: "Šta imam da imam, izvoli kod mene, uvek ima nešto." Ponudi se on da dođe na ručak i ode moj Srđan i više se ne vrati. Zavitlavao se - kaže gospođa Nada.
Sledećeg leta Srđan je ipak svratio kod svoje nastavnice. - E, jednog dana opet se tu svi skupili, leto bilo i mi sedimo. Ja sam napisala himnu škole, a on je išao na prijemni ispit za Akademiju. To nam je on ispričao. Članovi komisije su mu poručili da ne misli da će proći na konto oca Bore Todorovića i tetke Mire Stupice, te da mora kao svi ostali da radi sve testove. Citiram ga: "Ja sve to prođem, kad odjednom mi kažu da otpevam nešto." Znate, on je uvek svirao, nije pevao. Kaže im: "A to ne mogu!" Nije prošao i krenuo je ka izlazu. Tu na vratima je zastao, setio se i rekao: "Jao, mogu nešto da otpevam?" Pristane komisija, pitaju ga šta, na šta će on kao iz topa: "Refren himne iz moje škole 'Drinke'." Puste ga da otpeva i prođe on. Eto - kroz osmeh priča Nada Grujić.
Otkrila nam je i to da se jako brinuo za njeno zdravlje: - Ne daj bože da mi nešto fali. On odmah kaže: "Grujo, ja ne bih mogao da podnesem da se vama nešto dogodi!" Bio je presladak. Naročito kao dete. Imao je plavu kosu, dugačku, onako malo uvijenu. Toliko šarmantan, pričljiv. I njegov otac Bora je bio fenomenalan. Voleo je da dođe na aperitiv. Dok on priča, mi se svi valjamo od smeha. Napravio je kuću kada nikoga nije bilo. Kako je počelo da se zida, tako je on padao u očaj. Govorio je: "Zakloniće mi vidik, džabe sam se mučio, ovde ne vredi ništa." Dolazila mu je u goste Ceca Bojković, a njena ćerka Katarina Žutić je bila moj đak u "Drinki", kao i Gordan Kičić. Tako da su svi glumci bili u mojim aktivnostima - zaključuje nastavnica Grujić.
Ljiljana Stanišić
NE PROPUSTITE
