Aleksandra Prijović muzičku karijeru gradila je postepeno i temeljno, vodeći računa o baš svakom detalju, počevši od izbora stajlinga, pa do izbora pesama i saradnika za spotove.
Zato i ne čudi što je danas jedna od najuspešnijih mladih muzičkih zvezda, te je mnogi obožavaju. Ipak, nije uvek bilo tako. Tokom tinejdžerskih dana, dok je pohađala školu, Aleksandra je često trpela ponižavanja od strane vršnjaka.
- Okruženje u kom sam živela bilo je nemilosrdno prema meni, ali i mojoj majci. Vređali su nas i ponižavali bez ikakvog razloga. Stalno su nam govorili grube reči koje su me povređivale. Tako je bilo i u školi. Deca su mi govorila da sam ovakva ili onakva. Bila sam mala i to me je baš bolelo. Svi su se međusobno družili, samo sam ja imala jednu drugaricu. Reči koje su mi upućivali jedino su mogli da čuju od svojih roditelja, a ja sam se uvek pitala zbog čega je to tako kada im ništa nažao nisam uradila. Želela sam da budem kao oni, da se lepo igramo i družimo. Nažalost, tek kad sam postigla nešto u životu, setili su se da postojim. Naravno, ne zameram im, sve razumem, ali nije bilo prijatno ni meni ni mojoj majci. I ona je na svojoj koži mnogo puta čula uvrede upućene na svoj račun koje su je probadale kao mačem. Svima je izlazila u susret i pomagala koliko je mogla. Za svakog je imala lepu reč, a ljudi su je ogovarali iza leđa. Milion puta sam bila prisutna kada su je povređivali. Poučena tim iskustvom i meni je često govorila kako ću i ja doživeti da jednog dana o meni loše pričaju, ali da u tim situacijama samo okrenem glavu na drugu stranu i pravim se da ih ne primećujem jer će me ta zloba samo povrediti - kaže ona.
Aleksandra je, pak, sve to prebrodila zahvaljujući porodici.
- Bez njih ništa ne bih uspela u životu. Mama, tata, baka i deke uvek su mi govorili kako je u životu najvažnije da budem dobar čovek. Majka je čak zbog mene prestala da peva. Kada sam krenula na takmičenje za Zvezde Granda, ona bi otkazala svoj posao da bi mene vozila za Beograd. Gazda lokala u kojem je pevala često ju je pitao da li hoće da bude vozač ili pevačica. Mama nije želela da me napusti, pokupila je svoje stvari, ostavila posao i posvetila se mom takmičenju. Othranila me je, pomogla mi u životu i sve je uradila kako meni i dedi ništa ne bi falilo. Sećam se kako sam pričala da ću jednog dana napraviti nešto u životu, a mama mi je verovala. Kad bi se desilo da iz nekog razloga posustanem i padnem, ona bi me samo pomilovala po glavi i rekla: "Jao, kad ja postanem zvezda". To mi je davalo vetar u leđa. Na svemu sam joj zahvalna. Naravno, i tatu volim najviše na svetu. On mi je oduvek bio velika podrška, kao i baka i deka - ističe pevačica.
I od porodice svog supruga Filipa Živojinovića ima veliku podršku.
- Oni su predivni ljudi, super se slažemo i mnogo ih volim. Kada svojoj majci pred nastup pošaljem fotografije kako sam se obukla, obavezno pošaljem i Filipovoj mami Zorici jer volim da čujem i njeno mišljenje. Filipova sestra Iva, kao i braća Mario, Viktor i Stefan, zaista su super i baš se lepo slažemo. S druge strane, Boba je sjajan čovek, uvek me pohvali i kaže da samo tako nastavim. Sa Brenom takođe imam odličan odnos i drago mi je da funkcionišemo kao velika porodica - rekla je Aleksandra.
Kurir.rs/Glossy
NE PROPUSTITE
Bonus video:
