Čuveni kompozitor i harmonikaš Mirko Kodić, progovorio je o tragediji koja ga je zadesila pre nešto više od mesec dana!
On je neočekivano izgubio sina Aleksandra iz prvog braka, koji je preminuo u snu, a javnost je nakon ove informacije ostala šokirana.
Kodić je sada, po prvu put progovorio o svemu što se dešavalo, uzroku smrt i i svemu onome o čemu se pisalo, ali i kako se trenutno oseća:
- Kako se osećam... nekako čudno. Borim se sam sa sobom. Neki put se nedam... Hrabar budem, a neki put padnem da ne mogu da objasnim. Doživeo sam takav šok... On je bio isti ja, bio je moj ljubimac. Voleo je da živi 200 na sta. Voleću ga dok god sam živ. Voleo je lepe stvari, devojke, Crvenu Zvezdu, Beograd... On je bio moj ponos! Radio je kod Dejana Bodiroge u restoranu, koji ga je mnogo voleo. Njegovi drugari iz Crvene Zvezde su mi uvek govorili ''kakvog sina imaš...'' Njega je Bog uzeo za sebe. Bogu je trebao više nego ovom svetu, jer na ovom svetu imaš uvek neke jurnjave, sad imaš sutra, nemaš, sad si ok, sutra nisi... zato je njega Bog uzeo da gore ima mira, započeo je priču Kodić:
- Moj spas sada je samo moja harmonika... Mogu da se posvetim njoj sada.... Još uvek je nisam uzeo da sviram za svoju dušu! Zvali su me na Kolarcu da sviram i pitao sam njegovu mamu da li da idem jer nije prošlo ni 40 dana... Ona je rekla ''moraš da ideš, njegova dušica je još tu i naljutio bi se da ne odeš''! Izašao sam na scenu i dobio takve ovacije koje nikada nisam doživeo! Na kraju mog nastupa ceo Kolarac je bio na nogama, u znak poštovanja prema meni i mog sina Aleksandra! Hvala Beogradskoj publici na tome!
Kodić je otkrio i kako je saznao za smrt sina:
- Ujutru je došao moj drug da mi pomogne da neke cigle pomerim. Mi smo to slagali kada je zazvonio telefon. Čuo sam njegovog kuma Matiju koji je tražio Silviju, moju sadašnju ženu... Dao sam mu Silviju koja nije želela da mi objasni šta je saznala. ''Moramo da krenemo na Karaburmu, nešto nije dobro''. Tako mi je rekla. Ja sam je pitao u autu šta je bilo, ali mi je ništa nije rekla.
- Ušao sam na vrata kod bivše supruge Jasne. Ušao sam u sobu, on je samo ležao. Nikad neću reći da je mrtav... on je za mene uvek živ, i neću da se pomirim sa tim.. Počeo sam da ga ljubim, bio je ladan kao stena...ljubio sam mu obraze, noge, ruke... i rekao ''Aleksandre ajde ustani, nemoj da se šališ''... Nakon toga samo izašao iz sobe i tek tada shvatio šta se desilo. Tada je nastala tuga pregolema.
- Ja još nisam shvatio da ga nema... mi uveče pričamo... zapalim cigretu za njega i za mene, ujutru kuvam kafu za njega i mene... Imam jednu fotografiju njega u u kući na kojoj imam polu osmeh, pa ga pitam ''Što se tako smeškaš, a ja ovako razvaljen od života?'' Taj njegov poluosmeh mi daje snagu da ja brinem za svoju porodicu sada! Mi smo izgubili princa iz naše kuće, da nastavim dalje moram, ali ne mogu da se pomirim.
- Svašta su pisali! Neki da je imao bolove u stomaku, neki da se žalio na umor! ma ništa od toga nije bilo! Nikada nije bilo bolestan, možda neka prehlada, ali ništa ozbiljno! U nalazu hitne pomoći piše da je samo prestalo srce da kuca i to je to!
Jedna stvar je jako interasantna! Aca je sahranjen je na Lešću. Kad je bio pomen za 40 dana... ja sam subotu pre pomena njemu rekao ''Pošto te nisam oženio, doćiću da ti odsviram Zvezdinu pesmu za 40 dana koju je volio. Dan pre toga ja dobijam temperaturi, povraćam, bilo mi je užasno! Na pomen sam bio u krevetu, nisam mogao d austanem, pao sam iz kreveta! Kadase moja supruga vratila izmerila mi je temperatura 36.6... Faktički on nije želeo da mu ne sviram, da ne nosim harmoniku...
- Mojoj bivšoj supruzi je veoma teško! Mnogo više nego meni! joj je mnogo teže. U odličnim smo odnosima. Ona nema sada nikaoga, bukvalno je skroz sama sada! Ali ja sam uvek tu za nju... uvek sam tu da joj pomognem! Kakav bi ja to čovek bio da odbacim svoju suprugu, bio bih nečovek- zaključio je Kodić!
Kurir.rs/Premijera Vikend Specijal/K.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
