Za godinu i po dana sukoba, nagazne mine zajedno sa neeksplodiranim bombama, artiljerijskim granatama i drugim smrtonosnim nusproizvodima rata kontaminirale su deo Ukrajine koja je postala zemlja sa najviše miniranja na svetu.
Ovonedeljno razmeštanje kasetne municije američke proizvodnje od strane ukrajinskih snaga, za koju se zna da rasipa prljavštinu koja ne eksplodira povećava opasnost. Sa druge strane ruska teško minirana odbrana, izgrađena tokom meseci zastoja duž linija fronta, usporava ukrajinsku kontraofanzivu koja je počela prošlog meseca, oštećujući borbene tenkove i borbena vozila pešadije koju su isporučili zapadni saveznici. Iako su u upotrebi specijalizovana vozila za čišćenje mina, mine na frontu su toliko koncentrisane da su specijalizovani vojnici “saperi”, morali da pribegnu ručnom čišćenju staza.
Humanitarne operacije čišćenja su izuzetno spore, zamorne i skupe. Zagađena teritorija Ukrajine je toliko ogromna da neki stručnjaci procenjuju da bi za humanitarno čišćenje za oko 500 deminerskih timova u trenutnoj operaciji bilo potrebno 757 godina. Svetska banka procenjuje da će deminiranje Ukrajine, koje košta između 2 i 8 dolara po kvadratnom metru, koštati 37,4 milijarde dolara u narednih 10 godina. U izveštaju Stejt departmenta za 2023. Stoji da su SAD spremne da izdvoje više od 95 miliona dolara za razminiranje Ukrajine.
Sa kojim izazovima bi se Ukrajina suočila nakon završtka sukoba i početka obnove?
Koliko dugo je trajalo razminiranje Kosova i BIH?
Koje su moguće posledice po ukrajinsko stanovništvo i poljoprivredu?
Ko i kako će finansirati obnovu Ukrajine?
Gosti “Usijanja”:
Marko Miškeljin analitičar Centra za društvenu stabilnost
Aleksandar Gajovic novinar i knjizevnik
Urednica i voditeljka: Jelena Pejović
