Deo ulice Ivana Ribara od broja jedan do 23 od danas će nositi naziv po mladiću koji je pre 23 godine na današnji dan preminuo od povreda koje su mu vojnici Vojske Republike Srpske naneli kada je od njih branio svog prijatelja Bošnjaka.
Gradski menadžer Goran Vesić otkrio je tablu i izvinio se porodici Srđana Aleksića i svim Beogradjanima što su tri godine čekali na postavljanje table. On je kazao da delo Srđana Aleksića ne sme da se zaboravi da se nada da će buduće generacije učiti o njegovom humanom gestu i da će slediti njegov primer, u kome nije bila bitna ni nacionalnost ni vera,i učiti kako da postanu ljudi.
"Njegovo delo će nastaviti da živi, ako budemo učili na njegovom primeru, ako ne bude ostalo samo na tome da on ima ulicu. Ako neke mlade generacije budu u udžbenicima učili šta je uradio Srđan Aleksić i ako nam to što je on uradio bude primer na kome će se ljudi u ovoj zemlji učiti šta je čojstvo, šta je ljudskost i šta znači biti čovek", kazao je Vesić.
Novinarka Sanja Dragićević Babić, koja je režirala film o Srđanu Aleksiću, pročitala je poruku njegovog oca Rada Aleksića, koji nije mogao da prisustvuje.
"Beograd i Beograđani su plemeniti ljudi, heroji, kada su u svoje okrilje primili našeg Srđana, jednu blagu iskrenu dušu. Hvala im od srca uz poštovanje dostojno čoveka", napisao je Rade Aleksić.
Otkrivanju table prisustvovali su članovi porodice Srđana Aleksića.
Na trebinjskoj pijaci 21. januara 1993. godine pripadnici Vojske Republike Srpske legitimisali su građane i tako došli do Alena Glavovića, kojeg su, zbog toga što je Bošnjak, počeli da tuku. Srđan Aleksić je pritekao u pomoć Glavoviću i spasao ga, ali je sam pao u nemilost vojnika koji su ga brutalno pretukli.
Od zadobijenih povreda preminuo je 27. januara.
Srđanov otac Rade u čitulji sinu je napisao: "Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost".
Jedan od onih koji su pretukli Srđana Aleksića poginuo je tokom rata, dok su ostali osudjeni na ukupno dvadeset i osam meseci zatvora.
