Eks-ju zemlje ostale bez krila!Srbija je jedina država bivše Jugoslavije koja je u stanju da, uprkos svim problemima, sama brani svoj vazdušni prostor. U svoje snage uzda se još samo Hrvatska, iako je njena flota borbenih aviona odavno zrela za kompletni remont. Nijedna od ostalih republika SFRJ nema lovačku avijaciju, već zaštitu dobija ili očekuje od NATO.
Pitanje odbrane neba našlo se u središtu pažnje javnosti regiona posle najave da bi Hrvatska uskoro mogla da preuzme brigu o nebu Crne Gore, ali i Bosne i Hercegovine i Makedonije. Ova tema, iako tek u najranijoj fazi, izazvala je buru reakcija u više država. Jedan od razloga za salve komentara jeste i u činjenici da su vazduhoplovstva gotovo svih balkanskih država u izuzetno nepovoljnoj situaciji, što pod veliki znak pitanja stavlja sigurnost neba, pišu Večernje novosti.
Hrvatski borbeni avioni nabavljeni su kao polovni još devedesetih godina, a kupljeni su od Poljske i Ukrajine. Ove letilice remontovane su 2003. godine u Rumuniji, a posao modernizacije 12 aviona koštao je tada više od osam miliona dolara. Hrvatski avioni su poslednjih godina imali niz incidenata a dva „MiG-a 21“ izgubljena su 2010. godine u vazdušnom sudaru iznad Slunja.
Zbog nedostatka aparata Srbija je u nekoliko navrata kontrolisala nebo nad Hrvatskom. Prema saznanjima Kurira u nekoliko perioda Vojska Srbije je vodila računa o nebu iznad Hrvatske. Međutim, ova usluga je otkazana pre nekoliko meseci jer su Hrvati odustali zbog nedostatka novca koji je isplaćivan Vojsci Srbije.
Vazduhoplovstvo Vojske Srbije, iako suočeno sa zastarelošću tehnike, istekom resursa letilica i tankom kasom, ima solidnu osnovu da se izdigne u regionalnog lidera na nebu. Najava nabavke jedne eskadrile aviona „MiG 29M2“, koji pripadaju naprednoj četvrtoj generaciji višenamenskih vazduhoplova znatno će da ojača snagu države na nebu. Modernizacija aviona „supergaleb G4“, koja se već godinama odlaže zbog manjka novca, zajedno sa produženjem resursa letilicama „MiG 21“, trebalo bi da zaokruži ovaj proces. Srbija je pritom kako-tako uspela da očuva proces obuke pilota i sistem logistike.
Vazduhoplovno najmoćnija država regiona trenutno je Mađarska, čija vojska raspolaže sa 14 savremenih višenamenskih švedskih letilica „gripen“. Prve letilice stigle su u Panonsku niziju 2006. godine, a eskadrila je kompletirana krajem naredne godine. Prve letilice nisu kupljene, već iznajmljene, a ceo posao je bio vredan više od milijardu evra. Bez snage na nebu nisu ni Bugari, koji se u vazduhu oslanjaju na provereni sovjetski „MiG 29“. Na aerodromima bugarske vojske danas je 15 ovih letilica. Njih pojačava i 14 letilica-jurišnika „suhoj 25“, mada je za kraj ove godine najavljeno njihovo povlačenje iz upotrebe. Najviše vazduhoplova, makar na papiru, ima Rumunija. Njihova flota bazira se na starim sovjetskim „migovima 21“, koji su u nekoliko navrata modernizovani. Procenjuje se da je danas u operativnoj upotrebi tridesetak ovih letilica.
I dok se kuvaju ideje o zaštiti balkanskog neba, Hrvate muče druge brige. Nebo ove zemlje seku „migovi 21“ a resursi su im na samom izdisaju. U vazduhoplovnim bazama „Zemunik“ kod Zadra i „Pleso“ kod Zagreba stacionirano je svega deset zastarelih sovjetskih letilica. Iako zvanične potvrde ne postoje, procenjuje se da je svega šest letilica u operativnoj upotrebi. Svim vazduhoplovima ove godine ističe vek trajanja, a Hrvatska se već opredelila da ne kupuje novu eskadrilu. Umesto toga, u maju ove godine vojni vrh Hrvatske otvorio je proceduru ponovnog remonta starih letilica, koji bi im obezbedio još koju godinu života.
