Krvnici OVK mu sekli uši, nos i polni organ, vezanog ga vukli kolima po selu: Golgota srpskog kapetana Srđana na Kosmetu - telo mu bacili u jarak među đubre
- Srđan Perović, kapetan srpske policije iz Peći, stradao je 1998. godine u Brezniku, tokom sukoba sa pripadnicima OVK. Nakon zarobljavanja odveden je u Lođu, gde je, prema tekstu, brutalno mučen i ubijen.
- Njegovo telo pronađeno je tek posle oslobađanja sela u avgustu 1998. godine, u operaciji koju su srpski policajci nazvali 'Srđanova duša'.
Kapetan srpske policije Srđan Perović ostao je jedan od najpotresnijih simbola stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Srđan Perović, od oca Jezdimira, rođen je 20. decembra 1962. godine u Peći, na Kosmetu. Po profesiji je bio policajac, zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova SR Jugoslavije. Bio je pripadnik interventnog voda "Munje" koje su brojale 30-ak pripadnika.
Šestog jula 1998. godine biva poslat u selo Breznik, udaljeno 2km od Peći, jer je stigla dojava od lokalnih meštana da su im u selo upali šiptarski teroristi. Dežurni interventni vod (32 pripadnika) kreće premu Brezeniku. Pošto su dobili procenu službe bezbjednosti, da se trenutno u rejonu Brezenik-Lođa i okolina nalazi manja grupacija terorista OVK, od 100 pripadnika. U međuvremenu, dok su na putu prema Brezeniku (gde već na prilasku selu nalieću na patrolu terorista u "Ladi Nivi" sa mitraljezom "Broving 12,7mm" i ulaze u sukob u kojem likvidiraju svu trojicu terorista).
Veliki broj terorista
Prikupljaju se pripadnici uniformisane policije i dolaze do sela. Počinje se sa izvlačenjem stanovnika idući od kuće do kuće i u svakoj ostavljaju po jednog ili 2 pripadnika da štite seljane. U kući Vujoševića ostaju D. i P. Već u samom selu dolazi do razmene vatre i po informacijama koje dobijaju, dolaze do zaključka da u ovome reonu deluje veliki broj terorista, Jablanička grupa OVK koju predvodi Tahir Zemaj - Zmija, a glavni komandir je Ramuš Haradinaj.
Kada su prikupili civile kreću u koloni premu izlazu iz Brezenika prema kući Vujoševića gde su još dva njihova druga sa porodicom i čekaju da se krene. Kada su došli na sredinu sela, iza trafo stanice izlazi terorista OVK i zoljom gađa voz. Pogodak je bio u jedino slabo mesto i tu ginu Mirko Radunović i Dejan Prelević, dok su K, N. i N. ranjeni. Teroristi ih napadaju iz zasede i od posledica projektila biva lakše ranjen i Srđan Perović.
Dezorijentisan od ekplozije
Kako je bio dezorijentisan od ekplozije, izgubio je naočare, nije primetio da su krenuli van sela već je krenuo prema teroristima. Ostali su počeli da ga dozivaju ali su se čuli teroristi i Šalja je počeo da se dere: "Srđo, Srđo ovamo". Šalja je bio klasni kolega Peroviću na policijskoj Akademiji i perfektno je pričao srpski. Od sve te vike, pucnjave, bez naočara i još pod dejstvom ekplozije, Srđa ide prema teroristima i oni ga hvataju i odvlače u kukuruze.
Ekipa iz "Munja" kreće za njima dok se ostali uniformisani policajci povlače za Peć sa seljanima, ali teroristi ih presecaju kod kuće Vujoševića i oni ostaju blokirani u kući. Ostali upadaju u zasedu i vide da se tu nalazi oko 300 pripadnika OVK.
Dok se bore, ostali stižu u Peći i u SUP predaju izveštaj i objašnjavaju situaciju. Tamo je u tom momentu bio pukovnik JSO Milorad Ulemek i on traži da se izvuku i oslobode Perović i Raičević, koji su takođe bili zarobljeni. Načelnik bezbednosti, i načelnik SUP-a Peć odbijaju da pošalju ljudstvo (?!) da se vade ljudi jer su u međuvremenu shvatili da se radilo o jakoj koncentraciji terorista uz obrazloženje da je nemoguće da se izvuku i da ne smeju ostaviti grad bez zaštite! Komandant Legija tog trenutka zove svoje kolege iz JSO u Istoku i oni dolaze. Nakon četiri sata borbe, izvlače ih iz obruča i dovode pred Lođu, ali iz niza razloga, nisu mogli da napadnu selo. B. i B. se tokom večeri sami izvlače sa porodicom Vujošević i dolaze u Peć. Znalo se da su zarobili i Srđu, sa njim Raićevića ali su očekivali da će ponuditi razmenu za neke svoje pripadnike.
Dvadeset dana kasnije, u jednoj patroli zarobljavaju se dva pripadnika OVK, i pošto su shvatili da su zarobljenici ubijani i mučeni, vrše pritisak nad ovima i saznaju sve. Srđan Perović je doveden u Lođu od strane Miftar Salje i njegovog brata Binakom Salje i smešten u kuću koja im je služila za zatvor.
Bio je prebijan, razmena se tražila, ali je Miftar odbio. Iduće jutro, Miftar Šalja sa bratom Biftarom i Ganija Kastratijem izvodi premlaćenog Srđana i vezuje ga za stub usred sela. Uz uvrede uzima nož i seče mu oba uva koje Kastrati ekserom pribija na drvenu ploču pored stuba. Tome prisustvuje celo selo uz odobravanje. Srđu Perovića vraćaju u baraku, previjaju i nastavljaju da prebijaju. Slomili su mu rebra, ruke, noge.
Isekli mu polni organ
Idući dan ga ista ekipa izvodi na trg, veže na isto mesto i Miftar Šalja mu reže nos koji opet Kastrati pribija na poloču i opet se svi vesele. Srđu opet vraćaju u kolibu, previjaju i ostavljaju bez vode i polomljenog i unakaženog do idućeg dana. Treće ga jutro izvode u istom sastavu, vežu za stub ... i Šalja najavljuje da će da mu odreže polni organ da više "ne siluje Albanke".
Te reči nailaze na veselje kod svih, a najviše to podržavaju Nedzimija Morina, inače medicinska sestra iz Lođe, i pripadnice OVK Mahusa i Gina Šalja te Hira Morina. Kastrati otkopčava šlic Peroviću a Šalja mu reže polni organ i opet ga pribijaju na ploču. Tako unakaženog Perovića posle nekog vremena odvezuje i kanapom vežu za auto i Binak Šalja ga vuče po selu jedno par krugova.
Kad se zaustavio Srđa je još bio živ i nekoliko terorista OVK urinira po njemu posle čega ga odvlače kolima i njegovo se telo iduće jutro pojavljuje sa prostrelnom ranom na čelu. Telo bacaju u jarak među đubre i ostaje tamo do srpskog napada na Lođu u avgustu mesecu 1998.
U avgustu 1998. skupa sa JSO srpski policajci vrše oslobađanje sela Lođa u operaciji koju su nazvali "Operacija Srđanova duša" i nalaze se njihova tela. Prenose se u Peć i sahranjuju poslije 44 dana od njihovog nestanka.
Kurir/Čojstvo
