BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije počinju danas novu sednicu, na kojoj se, između ostalog, nalazi i Predlog budžeta za 2014. godinu, za koji ministar finansija Lazar Krstić tvrdi da je realan i da je to prvi prvi korak ka oporavku srpske privrede.
Predlog je 12. tačka dnevnog reda, pa se očekuje da će rasprava o tom predlogu na red doći krajem sedmice. Tako će raspravi o najvažnijem finansijskom dokumentu prethoditi objedinjenja debata o izmenama zakona o budžetskom sistemu, o penzijskom i invalidskom osiguranju, o porezu na dohodak građana, o duvanu, o porezu na dodatu vrednost, o porezu na dobit pravnih lica.
Poslanici će prethodno morati da razmotre i izmene zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o platama državnih službenika i nameštenika, o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, o vraćju oduzete imovine i obeštećenju.
Skupština bi budžet za iduću godinu trebalo da usvoji do 15. decembra, a predlog tog dokumenta, koji je ranije Vlada Srbije uputila parlamentu na razmatranje, predviđa budžetske prihode od 930 milijardi dinara, rashode 1.113 milijardi i deficit od 182,5 milijardi, ili 4,6 projektovnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Budžetom za iduću godinu je obuhvaćeno povećanje PDV-a, smanjenje zarada, a pozitivni efekti se očekuju nakon novih zakona o privatizaciji, stečaju, radu i prostornom planiranju.
Vlada će, sprovodeći mere štednje, smanjiti subvencije, a Krstić je najavio da će se problem preduzeća u restrukturiranju rešavati efikasno i odgovorno. Srbija će, prema predlogu Zakona o budžetu u 2014. godini, izdvojiti za subvencije 80,81 milijardu dinara, što je za 3,07 milijardi manje nego ove godine.
Najviše sredstava za tu namenu izdvojiće se za poljoprivredu - 34,952 milijardi, dok je prema rebalansu budžeta za ovu godinu predviđeno da se izdvoji oko 37,7 milijardi dinara. Izdvajanja za privredu projektovana su na 8,3 milijardi dinara, prema više od 15 milijardi koliko je predviđeno za te namene u ovoj godini.
Subvencije za železnicu biće 13,23 milijardi, što je za 165 miliona više u odnosu na sumu predviđenu rebalansom budžeta za ovu godinu. Za puteve će subvencije iznositi 7,7 milijardi dinara, za kulturu takođe skoro 7,7 milijardi, a za turizam 306 miliona dinara. Ostale subvencije su, projekcijom predloga, predviđene na 8,64 milijardi dinara.Srbija će naredne godine, prema projekciji budžeta, ostvariti blag privredni rast od jedan odsto, pre svega zbog nedovoljne ekspanzije investicija i zbog realnog pada lične i državne potrošnje. Projektovani privredni rast u ovoj godini je, inače, dva odsto, a ključni razlog za revidiranje rasta tog pokazatelja u 2014. godini je fiskalna konsolidacija, koja utiče na smanjenje lične i državne potrošnje, a po tom osnovu i domaće tražnje.
U projekciji se navodi da bi u sledećoj godini trebalo da se ostvari rast investicija od 4,7 odsto u odnosu na ovu godinu, dok bi lična i državna potrošnja trebalo da opadnu za 1,8 i 2,2 odsto.U ovoj godini predviđa se, inače, pad lične potroše za 1,2, a državne za tri odsto. Realni pad lične potrošnje stanovništva rezultat je procenjenog pada zaposlenosti i realnih neto plata, kao i smanjenja kreditne aktivnosti.
Sledeće godine, kada je u pitanju spoljna trgovina, trebalo bi da se ostvari brži rast izvoza robe i usluga od 6,4 odsto, dok je predviđen rast uvoza od 1,6 procenata. To će doprineti smanjenju spoljnotrgovinskog i tekućeg deficita na 10 odsto BDP-a, ili 4,5 odsto BDP-a krajem naredne godine.Predviđa se i dalje nepovoljan trend na tržištu rada, jer će se anketna stopa nezaposlenosti povećati na 24,6 odsto, prvenstveno usled nedovoljnog privrednog rasta i ograničenog uvećanja investicija za otvaranje novih radnih mesta.Inflacija bi naredne godine, prema projekciji budžeta, trebalo da iznosi 5,5 odsto, što je nivo koji je Narodna banka ranije planirala za kraj ove godine.
Budžet Srbije za 2013. prvi put je u proteklih desetak godina usvojen na vreme, najpre na sednici vlade, a potom u Skupštini, a prema Zakonu o budžetskom sistemu zemlje. Prethodnih godina budžet je u Skupštini uglavnom usvajan krajem decembra, a 2008. bukvalno sat i po pre ponoći i pre završetka jesenjeg zasedanja parlamenta.Uoči rasprave o budžetu juče je skupštinski Odbor za finasije usvojio predlog većinom glasova posle skoro pet sati burne rasprave, tokom koje su poslanici Demokratske stranke najavili da neće glasati za predloženi budžet i da će uložiti brojne amandmane.
Ministar fianansija i na Odboru je podvukao da je predloženi budžet priznanje realnosti u kojoj se naša zemlja nalazi, pri čemu je ekonomska politika vlade ugrađena u budžet za narednu godinu, a ukoliko bude usvojen - budžet za 2014. neće povećavati deficit.
