BEOGRAD - Više od polovine preduzeća u Srbiji smatra da je korupcija veoma jaka prepreka uspešnom poslovanju, a 7,6 odsto slučajeva davanja mita odnosi se na članove vlade i skupštine, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje koje je finansirala EU, a sproveo Republički zavod za statistiku.Mito su, prema istraživanju, najviše primali službenici javnih komunalnih službi, policija, opštinski ili pokrajinski službenici i carinici, dok su članovi Vlade i Skupštine na petom mestu.Direktor Zavoda Dragan Bukumirović rekao je na konferenciji za novinare u Privrednoj komori Srbije da ispitanicima u anketi nije postavljano pitanje kog ranga su službenici Vlade i Skupštine kojima su dali mito i odbio da navede vrdnost mita koji su primili činovnici u tim institucijama i u policiji."Individualne podatke ne dajemo. Zavod je prikupljao podatke, a obrađivala ih je u Beču Kancelarija UN za drogu i kriminal", rekao je Bukumirović.Tri četvrtine ispitanika smatra da su uzroci korupcije uticaj moćnih pojedinaca na formulisanje državne politike, preveliki uticaj politike na stručne odluke u državnim ustanovama i velika moć državnih službenika da donose odluke koje njima odgovaraju.U anketi sprovedenoj od 15. oktobra do 2. novembra učestvovalo je 1.750 firmi iz sektora prerađivačka industrija, snebdevanje strujom, gasom i vodom, građevinarstvo, trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala, skladištenje i saobraćaj i usluge smeštaja i hrane.Prosečna vrednost mita u svim sektorima iznosi 465 evra.Niko od ispitanih nije prijavio korupciju, uz obrazloženje da je to uobičajena praksa i da je beskorisno, kao i da je mito znak zahvalnosti.Najviše poslovnih subjekata smatra da je nestabilan kurs dinara najveća prepreka uspešnom poslovanju, njih 77,8 odsto, a slede komplikovane poreske procedure sa 61,2 odsto, česte promene zakona i propisa 59,3 odsto, politička nestabilnost sa 52,7 odsto, korupcija 52,5 sa odsto i previsoki porezi sa 52,1 odsto.Istraživanje je pokazalo da je od ukupnog broja ispitanih, njih 60 odsto imalo makar jedan kontakt sa državnim službenikom u poslednjih godinu dana, a da je 17 odsto od tog broja imalo iskustvo sa podmićivanjem.Mito državnim službenicima najčešće daju preduzeća u kojima radi do devet zaposlenih, a rasprostranjenost podmićivanja opada sa brojem zaposlenih, pa je među firmama sa 250 i više zaposlenih najmanje onih koje daju mito, pokazalo je istraživanje.Novac je ubedljivo najčešći oblik mita, a slede hrana i piće, "ostali predmeti" i zamena za uslugu, vredni predmeti i druge pogodnosti.Istraživanje je pokazalo da uglavnom nema međusobnog poverenja između onih koji daju i primaju mito, pa je u 46 odsto slučajeva mito isplaćeno posle pružanja usluge, a 25,7 odsto ispitanika podmitilo je unapred, dok je 5,2 odsto deo dalo pre a deo posle.Glavni razlozi za davanje mita su ubrzavanje procedure, dobijanje boljeg tretmana i završtak procedure.Istraživanje je deo regionalnog projekta ustanovljavanja nivoa korupcije u državnoj službi u sedam balkanskih zemalja.Projekat su finansirali EU, Nemačka, Švedska i Norveška, a u Srbiji su ga sproveli Republički zavod za statistiku i Kancelarija UN za drogu i kriminal.
