KOLAMBUS - Spremni za misiju života!- Idemo u Avganistan da služimo svojoj zemlji! Veoma smo ponosni na ono što Amerika radi tamo. Moja jedinica i ja ćemo tamo uraditi sve što od nas očekuje ISAF i u potpunosti smo spremni za naš zadatak! - priča vojnički oštro narednik Vilijam Hauard iz 1191. inženjerskog odreda Nacionalne garde Ohaja (NGO).PatriotizamGledajući koliko je samouveren i spreman, koliko veruje u ono što priča, neko ko ga vidi prvi put u životu bio bi ubeđen da je reč o nekom američkom specijalcu, prekaljenom profesionalcu, koji je već video sva moguća bojna polja. Hauard je, međutim, kao i skoro svi ostali od 157 pripadnika 1191. inženjerskog odreda - volonter. Dobro ste čuli, on ovo radi iz ljubavi prema zemlji u kojoj živi. 
Kao i velika većina pripadnika Garde, on ima regularan posao, a u NGO služi iz čistog patriotizma, uglavnom vikendom. Otići u Avganistan na devet meseci? Proći mesec dana rigoroznog treninga jer grešaka tamo ne sme da bude? Ako tako hoće otadžbina, tako će i biti. Za Vilijama nema dileme.Priznajem, treba mi neko vreme da „svarim“ ovaj koncept. Onda se malo osvrnem, vidim oko sebe čudo koje Amerika zaista jeste, svu tu gomilu čelika, novca, nafte, čipova i čega sve ne, koja savršeno funkcioniše, i shvatim da je ovaj fanatični patriotizam, Evropi slabo poznat, pokretač cele te mašinerije.
Hauard, kao i njegovih 157 prijatelja iz jedinice, ali i ostalih 17.000 pripadnika Nacionalne garde Ohaja, veliki je prijatelj Srbije. Naime, ova oružana sila, treća po snazi među nacionalnim gardama SAD, od 2006. tesno sarađuje sa našom zemljom. Pored velike pomoći u izgradnji baze „Jug“, otvaranju akademije za podoficire, pomoći u profesionalizaciji vojske, zajedničkoj obuci specijalnih snaga, obuci sveštenika u Vojsci Srbije, njeni pripadnici posebno se ističu u pružanju humanitarne pomoći u Srbiji, gde god da je ona potrebna. Tako su nam već izgradili dve škole, a sledeće godine planiraju izgradnju još jedne.Glavnokomandujući ove inženjerske jedinice zove se Evan Vošbern. Preko dana uspešan inženjer u multinacionalnoj kompaniji „Prokter i Gembl“, a vikendom i tokom pauza za ručak potpukovnik i komandant 1191. odreda, Vošbern objašnjava kako postiže sve ovo.- Jedva! Ali volim vojsku. Volim Gardu. Evo, više ne idem na pauzu za ručak, tad se bavim jedinicom i planiranjem operacija. Ručam usput. Takođe, sve slobodno vreme potrošim na to. I vikende. Hoću da se borim da ljudi žive bolje, da utičem na tuđe živote, pozitivno. Zato sam se pridružio Gardi - kaže Vošbern.Gradiće školuOn je posebno ponosan na saradnju koju Garda ima sa Srbijom i obećao nam je da će rado, posle misije u Avganistanu, sa svojom jedinicom doći da pomogne u izgradnji škole u našoj zemlji ukoliko komanda odredi njegovu jedinicu. Šta da kažem čoveku nego „hvala“?Na kraju me zamolio da u tekstu obavezno pomenem njegovu kompaniju „Prokter & Gembl“, koja ima mnogo razumevanja za njega i sve ostale koji služe u Gardi. Dok se ne vrati iz Avganistana, dobijaće platu, a njegovo radno mesto je najsigurnije u kompaniji, kao i mesto njegove supruge, koja takođe radi u toj kompaniji.Svaka čast i njima, šta reći. To je Amerika.
PodrškaPOMOĆ ZA PORODICE RATNIKAČlanovi porodica ljudi koji uskoro kreću u Avganistan imaće kome da se obrate u slučaju da im bilo šta zatreba, finansijska ili bilo kakva druga podrška, pa makar i samo nekoliko toplih reči. Nacionalna garda Ohaja pokrenula je Program za porodičnu spremnost i podršku ratnicima, koji porodicama omogućava kontakt sa najbližima, druženje sa drugim porodicama koje su u istoj situaciji i, prosto rečeno, prijateljsku pomoć. Program je veoma popularan u Ohaju, a svi hoće da se nađu porodicama ljudi koji s ponosom nose zastavu ove države i SAD, tamo gde to nacija od njih traži.
