GARDA OHAJA: Dolazimo da gradimo vaše škole!

MENSFILD - Grade Srbiju!Jedinica Nacionalne garde Ohaja, čiji pripadnici, između svega ostalog što rade, imaju „specijalni zadatak“ da grade škole u Srbiji, jeste inženjerski odred „Crveni konj“ (RED HORSE - Rapid Engineer Deployable Heavy Operational Repair Squadron Engineers), ili inženjerska jedinica teške mašinerije za brzo delovanje i popravke. Za vreme mog boravka u Ohaju obišao sam mnogo jedinica, ali ova mi je ostavila poseban utisak, pre svega zbog ponosa koji njeni pripadnici osećaju. Izgradili su je, kako ističu, od nule, a sada imaju jednu od najlepših baza u Gardi. - Volimo da gradimo i popravljamo van SAD. Bili smo u 17 zemalja, jedna od njih je vaša. Volimo posao u Srbiji. Gradili smo škole, gradili smo bazu „Jug“, radimo na projektu brzog popravljanja pista - kaže mi u prostoriji za smotre zastavnik Džozef Prajor, duša i srce ove jedinice, čovek koji je učestvovao u njenom postavljanju na noge.Lepo u KraljevuDok prolazimo kroz bazu, vidim da Džozefa s posebnim poštovanjem gledaju i mnogo viši činovi - poručnici, kapetani, pukovnici. On ih je sve ovde dočekao, kažu mi, on je „napravio bazu“. Nailazimo na kapetana Rodžera Ninberga. Bio je u Srbiji 2012. godine, sa svojom jedinicom gradio je školu u Kraljevu. Kaže da mu je to bio najbolji zadatak u životu.

- Zabavljali smo se u Kraljevu. Bilo je prelepo. Uradili smo veoma dobar posao, a ljudi su cenili ono što radimo, baš su cenili. Ceo grad je uvek bio na ulicama, sećam se, bilo je baš lepo vreme. Posebno mi je u lepom sećanju ostala hrana, najviše kobasice - priča Ninberg.Ono što ga je zauvek vezalo za Srbiju, kaže, jesu crkve.- Mi ovde nemamo tako starih zgrada. Lepota tih građevina je neverovatna. Posle obilaska svetinja odveli su nas u Guču, na festival. Nikad, ni u snu, nisam očekivao da onako nešto postoji. Pa to je neverovatno, toliko energije...Za kolege iz Srbije Ninberg kaže da su veoma ljubazni, i da je imao odličan odnos s njima. Mada, kaže, govore engleski „kao Rambo“. Na kraju dodaje da porodici stalno priča o lepoti Srbije i da mu je velika želja da ih jednom odvede na letovanje u prelepu evropsku zemlju u kojoj je bio na važnom zadatku.Obilazak baze u Mensfildu, gde je smeštena jedinica, može da potraje. Mnogo je teške mehanizacije, sve u savršenom stanju, besprekorno održavano. Najponosniji na sve ovo je pukovnik Tod Odet, komandant „Crvenog konja“. Odet je, inače, pravi fenomen: jedne nedelje u mesecu aktivno se bavi jedinicom kao njen komandant, a ostatak vremena je na veoma važnoj funkciji u državi Ohajo: direktor transporta za severoistočni deo države. Mada, priznaje, u realnosti se tokom celog meseca bavi i jednim i drugim. „Uvek na dužnosti“, kaže on .

- Mnogo puta sam od 2007. bio u Srbiji. Volim vašu zemlju. Mnogo cenim saradnju, i mislim da što više treba da se zna o tome - kaže on i uručuje mi medalju - kovanicu sa znakom komandanta jedinice. Zbog mog puta u Ohajo i želje Kurira da Srbija upozna ljude koji iskreno i prijateljski sarađuju s nama i pomažu nam. „Da znate, ja ovo ne uručujem svakome. Cenim to što Kurir radi“, govori on i predaje mi komad metala koji mnogo znači.Pohvale zaVojsku Srbije- Nikad nisam imao nijedan loš dan u Srbiji. Ljudi su divni, a zadovoljstvo je upoznati se s kulturom, tradicijom srpskog naroda. Kad je reč o struci, o vašim ljudima imam najbolje mišljenje. Organizacija vojske je na visokom nivou. Srbi bi verovatno mogli da uče Amerikance. Ono što vam nedostaje jesu resursi. Pare. Organizaciono, pa kad je reč o obuci, sve je to dobro koliko i u bilo kojoj razvijenoj državi.„Crveni konj“ nam, inače, uskoro ponovo dolazi u Srbiju. Da gradi neku školu. Odet potvrđuje:- Prvi zadatak nam je da odredimo gde ćemo graditi. Posle toga šaljemo ekipu da istraži razne opcije, da se upozna sa situacijom na terenu. Tri posete pre same akcije - kaže Odet, i poručuje još jednom da je ponosan na partnerstvo i prijateljstvo sa Srbijom.