BEOGRAD - U ranim jutranjim časovima 6. aprila 1941. godine, započeo je masivni napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju.Tim napadom Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle dvadesetsedmomartovskog puča, svim mogućim sredstvima nastojale to da izbegnu.
Nemačka (i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska) Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata. Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 6.30, i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona.
Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja biloizmeđu 1.500 i 1.700. U Beogradu je vazdušnim napadima uništen ogroman procenat stambenog fonda i infrastrukture, ali i brojni objekti kulture, među kojima i nacionalna biblioteka.Već u prvom, od ukupno četiri talas bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.
Tada je u požaru izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga, uključujući i brojne rukopise i razne starine. Aprilski napad na Jugoslaviju je, najverovatnije, bio odmazda za 27. mart 1941. kada je oborena vlada i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević. Vlada Cvetković-Maček je dva dana ranije, u nastojanju da nekako održi zemlju van ratnih zbivanja, a posle brojnih pritisaka i uslovljavanja iz Berlina, 25. marta 1941. u Beču, potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu.
Usledile su, u Beogradu, i drugim gradovima zemlje 27. marta 1941. masovne demonstracije, kao izraz podrške puču, i zapadnim saveznicima. Pučistička vlada Dušana Simovića, takođe je učinila sve kako bi izbegla rat, čak je i priznala akt potpisan 25. marta u Beču.
Usledio je napad na Jugoslaviju 6. aprila. Zapravo, napad je počeo tokom prethodne noći na prostoru Đerdapa.Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio, sasvim precizno, naš vojni ataše u Berlinu pukovnik Vladimir Vauhnik, vrhunski obaveštajac. Jugoslovenska vojska kapitulirala je 17. aprila.
