Stefan, rođen od oca Radoja i Jaćime iz sela Kuti, u bratstvu Krulanovića u Nikšićkoj župi, zamonašio se kao mladić u manastiru Morača. Primeran život i ugled koji je stekao među monaškim bratstvom doveli su ga na igumanski tron.UgledAli Turci su stalno pljačkali manastirsku imovinu i zlostavljali kaluđere, pa je Stefan napustio manastir i otišao „pet sati daleko“ u Trmanje u Rovcima, da u tišini i miru provodi monaške dane. Uredio je sebi keliju, a meštani i dan-danas to mesto zovu Ćelište.Kolašinski Turci, međutim, brzo su otkrili njegovo novo stanište, pa su nastavili s progonom. Stefan se od njih krio u planini, tu je i noćivao, a pastiri su ga upozoravali na turske potere i donosili mu hranu. Tako je proživeo sedam godina, a snagu da izdrži mnogobojne nevolje i iskušenja davala mu je samo vera u Boga.Kad su napadi prevršili svaku meru, Stefan je 1660. godine otišao da živi među Piperima. Iznad sela Gornji Crnci, na jednom pustom mestu pored izvora, podigao je sebi keliju, a zatim tu sazidao i crkvu posvećenu Rođenju Presvete Bogorodice. Posle nekog vremena pridružilo mu se nekoliko đaka, kojima je postao učitelj i duhovnik. Uz crkvu je sagradio školu i monašku kuhinju, i taj je manastir u narodu poznat kao Ćelija Piperska. Tu je poživeo 37 godina podvižničkim životom. Umro je 1697. godine.Njegove mošti u manastiru Ćelija Piperska ubrzo su počeli da obilaze ne samo Srbi već i Turci i Albanci, jer su se pročule zbog svog čudotvorstva.Kult Stefana Piperskog brzo se proširio po Crnoj Gori i Boki, ali i ostalim krajevima gde žive Srbi, a kao svetog čoveka poštovali su ga i Turci i Albanci.Srpska pravoslavna crkva proslavlja ga 2. juna.
Nikolaj Saraj rođen je 1714. u Bosni. Sa osamnaest godina uputio se na hodočašće u Svetu zemlju i tamo zamonašio uzevši ime Visarion. Na povratku se zadržao na Svetoj gori, a odatle otišao u manastir Pakra u Slavoniji. Tu je proveo sedam godina.Pročuo se govorničkom veštinom i smislom za misonarski rad, pa ga je 1742. godine patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabent poslao u Banat i Erdelj, da tamošnjim pravoslavnim vernicima pomogne u otporu unijaćenju koje je sprovodila Katolička crkva.Katolici ga zatvorili u BečuVisarion Saraj je nadomak Erdelja podigao jedan veliki krst od lipovog drveta i pod njim otpočeo svoju misionarsku delatnost. Narod je vrlo brzo počeo da mu tu dolazi, a kad im je on odlazio u sela, dočekivali su ga s litijama, upaljenim svećama i zvonima.To je navelo katoličke sveštenike i državnu vlast da ga 1744. godine odvedu u Beč i zatvore. Posle izvesnog vremena, na intervenciju ruskog poslanika u Beču, pušten je, ali nakratko. Hapse ga opet i šalju iz tamnice u tamnicu, dok nije došao u Kufštajn u Tirolu, gde je zverski mučen i ubijen.Bio je poštovan i slavljen u pravoslavnom narodu još za života, a posle smrti za svetitelja su ga proglasile Rumunska i Srpska pravoslavna crkva.Slavi se 3. novembra.
SVETLOST NA GROBUPredanje kaže da se četiri godine pošto je sahranjen na njegovom grobu javila svetlost, a on sam prikazao se u snu jednom svešteniku. Zbog toga su mu sveštenici iz Podgorice otkopali grob, i u njemu našli „nedirnuto telo“ upokojenog svetitelja.
