Prijava nasilja je početni korak u uglavnom dugom procesu, objašnjavaju u Autonomnom ženskom centru i navode da je poslednjih godina povećan broj žena koje prijavljuju nasilje.
"Važno je da se što više žena osnaži i prijavi nasilje jer je to jedini način da izađu iz njega", rekla je koordinatorka tima za psihosocijalnu podršku AŽC Danijela Pešić dodajući da je u ovoj godini, u porodičnom nasilju u Srbiji, ubijeno 18 žena. Objašnjava i da se nasilje može zaustaviti jedino institucionalim odgovorom, te odgovarajućim merama prema nasilniku.
Kaže i da žene najčešće prijavljuju nasilje kada imaju povrede ili kada se nasilnik usmeri prema deci, ili drugim članovima porodice, odnosno kada shvate da situacija postaje ozbiljna i da može doći do fatalnog ishoda.Jedan broj žena, navela je, napusti nasilnika i obično odlazi kod rođaka i prijatelja, a ukoliko je viši rizik i jako su uplašene idu u sigurnu kuću, ali se dešava i da jedan broj njih ostane sa nasilnikom.
"Neke žene dolaze u problem jer moraju da biraju da li da povedu decu ili ne. Dešava se da im nasilnici i porodica ne dozvoljavaju da povedu decu sa sobom i to ženu zadržava uz nasilnka", rekla je Pešić.
Objašnjava i da se žene iz različitih razloga, zbog nedostatka podrške i ekonomske zavisnosti, vraćaju nasilniku, što je opasno, ali predstavlja fenomen nasilja u porodici.
"Procene su da se žene vrate između sedam i 11 puta nasilnuku pre nego što konačno izađu iz nasilnog odnosa", rekla je Pešić dodajući da je važno da svi koji se nalaze u sistemu nikada ne zatvore vrata takvim ženama.Kaže i da iskustva žena koje su preživele nasilje mogu biti korisna i važna poruka svim drugim ženama kako bi prijavile nasilje i iz njega izašle. Međutim, dodaje, da to predstavlja opasnost od ponovne viktimizacije, odnosno, ponovnog preživljavanja svega što su prošle.
U tri sigurne kuće u Beogradu trenutno je smešteno 19 žena i 23 dece, a među njima je i N.N. (33), majka dvoje dece, koja kaže da je godinu i po dana trpela psihičko nasilje zbog ljubomore muža koje se pretvorilo i u fizičko nasilje.
Ona poručuje da žene ne treba da trpe bilo koji vid nasilja i da nasilnika treba obavezno da prijave."Zašto da trpite bilo kakvo nasilje i da smatrate da ste vi krivi, a niste. Obavezno treba nasilnika tužiti. Ako vas neko svesno maltretira onda treba da bude i za to kažnjen", kaže N.N, koja je mesec i po dana u Sigurnoj kući.
Govoreći o svom iskustvu, ona je rekla da je njen suprug najpre bio nasilan prema starijoj cćerki, a da je, kada mu je zabranila da bez razloga nasrće na dete, nasilje usmerio na nju.
Kaže da je njen suprug prvo počeo da kontroliše šta je obukla, da joj proverava poruke u mobilnom telefonu i poziva njene prijatelje, a da joj je, kada je bila van kuće, pretio da će joj oduzeti decu i da ih više nikad neće videti ako se ne vrati u roku od 15 minuta.
Navodeći da je njenom suprugu smetao svaki njen lični uspeh, ona kaže da sada u Sigurnoj kući ima veliku podršku psihologa i mentora koji joj pomažu da ojača."Ovo je borba koju treba da iznesem i ostanem zdrava s ozbirom da su ovo izuzuetno stresne situacije", zaključuje ona.
