Rak dojke najčešće je dijagnostikovan rak kod žena u 140 od 184 zemlje širom sveta, a njegova učestalost se povećava. Danas je ovom bolešću pogođeno gotovo 1,7 miliona žena, navodi u intervjuu za Kurir dr Hedvig Hričak iz američke medicinske ustanove Memorial Sloan Kettering Cancer Center (MSKCC). Čuvena doktorka nedavno je boravila u Beogradu, na onkološkom simpozijumu koji je organizovala princeza Katarina Karađorđević.
Dakle, rak dojke je dosta prisutan širom sveta?
- Rak dojke je najčešći rak kod žena i u razvijenom i manje razvijenom delu sveta, sa skoro 50 odsto slučajeva kancera dojke i 58 odsto smrtnih slučajeva u manje razvijenim zemljama. Skrining za rak dojke spasava živote i sve više se razvija. Novije tehnike skrininga otkrivaju više slučajeva karcinoma i daju manje lažno pozitivnih rezultata. Sad se priznaje da je mnogim ženama s gustim tkivom dojke potreban dodatni skrining, sa tehnikama kao što je ultrazvuk, dok je ženama sa visokim rizikom od raka dojke potreban skrining sa MR, kao i mamografija.
Gde smo sada? Vi ste upoznati sa aktivnostima koje na ovom polju preduzima princeza Katarina Karađorđević, te koliko su važna ta nastojanja za srpske lekare, kao i za pacijente?
- U ranim dvehiljaditim srpski lekari su povremeno izveštavali princezu Katarinu da je učestalost raka dojke u Srbiji veća nego u drugim oblastima Evrope, kako je utvrdila Svetska zdravstvena organizacija. Naknadne epidemiološke studije pokazale su da, iako je učestalost raka dojke u Srbiji bila samo neznatno viša, smrtnost bila mnogo veća. Princeza Katarina bila je odlučna da preduzme mere i 2003-2004. obratila se za savet trojici radiologa: dr Aleksandru Margulisu, koji je rođen u Srbiji, a dve decenije je bio načelnik odeljenja za radiologiju na Univerzitetu u San Francisku; dr Hedvigi Hričak, šefu katedre za radiologiju u MSKCC, i dr Dejvidu Deršouu, tada načelniku imidžinga dojke u MSKCC. Da bi se omogućilo ranije otkrivanje raka dojke i na taj način smanjila smrtnost od ove bolesti, dr Hričak i dr Deršou razvili su sveobuhvatan pristup, koji je obuhvatao obuku radiologa i tehnologa u MSKCC. Princeza Katarina sarađivala je s Ministarstvom zdravlja Srbije na sprovođenju prakse obuke u Srbiji. Dr Margulis i dr Hričak sarađivali su s princezom Katarinom na podnošenju prijava za dobijanje sredstava za nabavku preko potrebne opreme. Ukupno 15 lekara i drugog zdravstvenog osoblja iz Srbije obučeno je u MSKCC od 2009. do 2015. godine: šest radiologa, tri radijaciona onkologa, četiri tehnologa snimanja i dva fizičara. Tri radiologa dobila su dugoročnu obuku u MSKCC zahvaljujući podršci Fondacije za istraživanje raka, a dva su prošla jednomesečnu obuku u MSKCC uz podršku Ministarstva zdravlja Srbije.
Održani su i simpozijumi o raku dojke?
- Prvi srpski simpozijum o raku dojke, održan 22. i 23. septembra 2008, označio je početak dugoročne saradnje princeze Katarine, Ministarstva zdravlja Srbije i tima MSKCC. Donacija fondacije "Stavros Nijarhos" omogućila je kupovinu mobilnog mamografa, koji je predat Fondaciji princeze Katarine u Beogradu u junu 2009. Mamograf je u punoj funkciji od 1. oktobra 2009, prvog Dana borbe protiv raka dojke. Sredstva za obuku tehničara za mobilni mamograf obezbeđena su zahvaljujući donaciji fondacije "Komen" i humanitarnoj organizaciji Lajflajn, čiji pokrovitelj je princeza Katarina.
Pre nekoliko godina pokrenut je i nacionalni program mamografije raka dojke. Kakvi su rezultati?
- Nacionalni program mamografije raka dojke pokrenut je u Srbiji 2012. kao rezultat neumornih napora princeze Katarine. U oktobru iste godine dobijen je ultrazvučni uređaj od sredstava iz fondacije "Stavros Nijarhos". Kasnije je razvijen i edukativni program u radio-terapiji, podržan od fondacije "Komen". Dosad je ostvaren znatan napredak. Nacionalni program skrininga omogućio je da se rak dojke otkriva i leči u ranijim fazama, kad je izvesno da će lečenje biti efikasno. Pored toga, program radio-terapije povećao je postojeći kvalitet zračenja. Napori da se spreči rak dojke, poveća njegovo rano otkrivanje i poboljša lečenje moraju da se nastave, jer učestalost raka dojke i dalje raste širom sveta.
Koliko su savremeni metodi efikasni u lečenju pacijenata?
- Lečenje raka dojke napredovalo je u poslednjih nekoliko decenija, postalo i efikasnije i manje invazivno. Osim toga, danas podrazumeva da nemaju svi pacijenti koristi od istog metoda lečenja, tako da su u ovom trenutku dostupni personalizovani planovi lečenja.
U kojim godinama života ima najviše pacijenata?
- Učestalost raka dojke i stopa smrtnosti uopšte rastu s godinama. Postoje neka društva, međutim, gde je rak dojke češći kod žena u dobi od 40 i 50 (Japan, Koreja, Afrika). Ženama koje imaju oko 40 godina i onim starijim savetuju se da razmotre sve lične faktore rizika kada biraju metod skrininga.
Boban Karović
