Od 1. januara 2016. inspekcija je, naime, sa tržišta povukla skoro 1.000 tona hrane i pića, od toga je 86,7 tona prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54 tone pića, rekao je Vujović.
Više od 50 odsto tih namirnica je zabranjeno, dodao je. Potrošači, upozorio je Vujović, treba da prepoznaju svoju ulogu u lancu bezbednosti hrane, da je ne kupuju na svakom mestu i da vode računa o deklaraciji. Inspekcija, kaže, ima novi pristup, racionalno koristi resurse i procenjuje rizike, te da godinu dana radi na osnovu planova analiza i da se može govoriti o dobrim rezultatima.
"Prošle godine smo pronašli nepravilnosti tokom svake cetvrte kontrole", kaže Vujović.Kada je reč o kvalitetu hleba, Vujović kaže da je ovih dana pokrenuta široka akcija i da se proverava kako se hleb proizvodi, te da se kontrolišu proizvodi i u takozvanim prodavnicama zdrave hrane.
"Postoji posebna grupa proizvoda gde potrošači u specijalizovanim prodavnicama traže ono što im treba, a kao i svaka druga hrana i ona je pod kontrolom", rekao je Vujović.Kako je naveo, veliki procenat nepravilnosti je na deklaracijama proizvoda, a potrošači imaju pravo da znaju kakve proizvode kupuju.
Vujović kaže i da je kafa svake godine predmet kontrole poljoprivredne inspekcije i da više od 85 odsto tih proizvoda dolazi iz tri ili četiri velika pogona koja su pod apsolutnom kontrolom.
"Uglavnom nepravilnosti srećemo kod malih prodavnica, uglavnom na pijacima i rešavamo taj problem", rekao je Vujović. Povodom istraživanja Centra potrošača Srbije koje je pokazalo da su u čak 65 odsto u 40 odsto uzetih uzoraka kafe nađeni surogati, Vujović kaže da pijemo dobru kafu, te da surogata u kafi ima, ali u daleko manjem procentu.
Prema njegovim rečima, ne kažnjava inspekcija direktno, već sudovi određuju kazne koje se kreću od 300.000 do tri miliona za privredni prestup i od 30.000 do 50.000 za odgovorno lice.
(Tanjug/RTS)
BONUS VIDEO:
Kurir TV: Šta se najviše kupuje u Srbiji?
