"Ne postoji lak način da vam ovo saopštimo, ali vaša beba je veoma, veoma bolesna."Usledio je težak razgovor s dvoje lekara koji su nastojali da sakriju međusobno neslaganje o tome šta je najbolje da se dalje uradi. Bila sam u 37. nedelji trudnoće i oni su upravo otkrili da naša beba ima tešku dilatacionu kardiomiopatiju. Smatrali su da će umreti za nekoliko dana.
Spomenuli su hitan carski rez, duge mesece u bolnici i aparat za održavanje života. Ili, umesto toga, ubrizgavanje kalijuma u njeno srce da bismo bili sigurni da neće preživeti s tako teškim oštećenjem.A ona se ritala i vrpoljila u meni dok sam ja, ošamućena od šoka, pokušavala sve ovo da pojmim.
Nije mi bilo logično da se bilo šta preduzima. Zašto bih želela da je ubijem kada ionako umire? Sopstvenu ćerku! I zar moramo da je gledamo kako polako umire prikačena za aparate? Zasad se činilo da joj je dobro u meni. Zar ne možemo jednostavno da je pustimo da spokojno umre? Rekli su nam da to ne dolazi u obzir.Uprkos našoj želji, sledeći put kada smo došli, sve je bilo spremno da joj se odmah okonča život... CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS.
