Na Kosmetu vlada epidemija malih boginja iliti morbila s više od 164 zaraženih ljudi, a jedna beba je umrla.
Lekari upozoravaju da nisu ugrožena samo nevakcinisana deca, već i svi koji su dobili samo jednu dozu vakcine u okviru vakcinacije koja se sprovodila do 1993. godine ili su dobili nekvalitetna cepiva.
- Ako ima epidemija morbila na Kosovu, ako je jedan već oboleo u Vranju, ako ih ima i u Makedoniji, Rumuniji i Austriji, odnosno svuda gde je komunikacija našeg življa velika, to znači da male boginje mogu vrlo lako da se prošire i u Srbiji. Najugroženiji su veliki gradovi koji imaju mali broj vakcinisane dece. Najmanje ih je u Beogradu, pa zatim slede Niš, Novi Sad i Kragujevac. Pre 1993. vakcina od morbila se davala u jednoj dozi i ta jedna doza može biti sasvim dovoljna zaštita, međutim mi smo devedesetih lutali od proizvođača do proizvođača i stalno ih menjali - objašnjava epidemiolog Radmilo Petrušić.
On podseća da devedesetih godina prošlog veka nisu imali dovoljno vakcina zbog sankcija.
- Druga doza vakcine, odnosno revakcinacija, pojačava ili popravlja dejstvo prve ako slučajno nije bila dobra. „Torlak“ je pokušavao tada na sve strane da nađe dovoljno vakcina, ali niko nije hteo osim Italijana da nam ih prošvercuje. Ipak, najvažnije je da kao nacija imamo kolektivni imunitet i zato je važno vakcinisati decu jer ga upravo ona prave.
Svi oni koji su rođeni posle 1971. godine primili su jednu dozu takozvane monovakcine protiv morbila, od 1978. godine počinje da se primenjuje MM vakcina, pa od 1981. vakcina protiv morbila postaje obavezna. Tek od 1993. godine počela je primena MMR vakcine, i to u dve doze.
Kurir / J. Pronić
Foto: Shutterstock
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Soda bikarbona kao lek protiv prehlade: Pobedite grip u samo 3 koraka
