Zdravstveni sistem je u boljem stanju nego ranije, ali stvari se ne mogu popraviti preko noći jer je sistem godinama urušavan, kaže u intervjuu za Kurir ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je 2014. godine ušao u politiku sa željom da istu izbaci iz zdravstva. On sa velikim besom govori o antivakcinacionom lobiju, za koji tvrdi da je doveo do toga da nam u 21. veku deca umiru od boginja.
Prema poslednjem istraživanju, Srbija je na 20. mestu u Evropi po kvalitetu zdravstvenih usluga. Da li to znači da ima pomaka.
- Ponosan sam na rezultate koje smo ostvarili, a pre svega na sve zaposlene u zdravstvenom sistemu Srbije, bez čijeg truda, rada i odricanja nije bilo moguće napraviti bilo kakav pomak. Ovo su njihovi rezultati, jer znam da ni njima nije bilo svejedno dok je naše zdravstvo bilo tretirano kao najgore u Evropi. Imamo kvalitetan i stručan kadar, kome je trebalo samo pružiti podršku. Po merilima EHCI, sada je samo Slovenija od država u okruženju ispred nas. Drago mi je da nam je na ovaj način odato priznanje, ali mi je mnogo dragocenije ono što u svakodnevnom radu čujem od građana.
U Nemačkoj se 2016. zaposlilo 218 lekara iz Srbije, a iz Hrvatske 400. Ne tražim alibi ni opravdanje, jer iskreno žalim zbog odlaska svakog stručnjaka
Šta je to što čujete od građana?
- U prilici sam da od građana čujem i dobre i loše stvari. Draže mi je kada čujem dobre stvari, ali mi je dragocenije da čujem ono na šta se žale i za šta smatraju da je problem. Neke je probleme moguće rešiti boljom organizacijom posla, neke značajnim materijalnim ulaganjima, a za neke je potrebno vreme, jer je naše zdravstvo godinama bilo urušavano i ne može se, sve i pored našeg velikog truda i volje, popraviti preko noći.
Koji je po vama najveći problem u zdravstvu?
- Do pre nekoliko godina ljudi su nam umirali čekajući na terapiju zračenjem, jer nismo imali dovoljno akceleratora, a sada ispunjavamo svetske kriterijume da imamo jedan aparat na 250.000 stanovnika. Država je sada jaka i može da ulaže onoliko koliko poslednjih 50 godina nije ulagano, što znači da gradimo nove kliničke centre, dečje klinike, bolnice, ali sami moramo da menjamo svest i odnos prema belim mantilima, jer ako imamo strpljenja da čekamo u banci ili kod frizera, možemo i moramo da budemo tolerantniji i prema ljudima koji brinu o našem zdravlju. Uskoro ćemo biti jedina država u regionu, ako ne i šire, koja svojim građanima omogućava besplatne tretmane na gama i edž sajber-nožu.
Dobro je što se sprema tužba protiv šarlatana koji zagovaraju antivakcinaciju
Rekli ste da farmakomafija stoji iza antivakcinalnog lobija koji je najviše odgovoran za epidemiju morbila. Da li će neko odgovarati zbog toga?
- Video sam u medijima da se sprema tužba stručnjaka i roditelja protiv šarlatana koji su promovisali antivakcinalne stavove. I to je dobro, jer očigledno drugačije ovakve stvari ne mogu da se reše. Da li je neko od tih narodnih pevačica i ostalih šarlatana došao u neku od zdravstvenih ustanova da obiđe decu koja su dobila komplikacije od morbila? Da pogledaju u oči lekare i sestre koji se bore da ih izleče od nečega što nije moralo da im se dogodi u 21. veku? Kako oni objašnjavaju da nismo imali epidemije sa smrtnim slučajevima dok je obuhvat vakcinacije bio visok, a imamo ih danas, jer poslednjih nekoliko godina upozoravamo da se broj vakcinisanih smanjilo zbog kampanje ljudi koji su, na kraju krajeva, sami bili vakcinisani kao deca.
Lekari i medicinsko osoblje masovno odlaze iz Srbije. Šta Ministarstvo zdravlja čini da se taj trend promeni?
- Migracije lekara i ostalog medicinskog osoblja su prisutne poslednjih godina u gotovo svim delovima sveta. Nedavno sam pročitao podatak objavljen u Nemačkoj da se u toj zemlji tokom 2016. zaposlilo 218 lekara iz Srbije, dok je iz Hrvatske bilo više od 400. Ne tražim alibi ni opravdanje u ovim podacima, jer iskreno žalim zbog odlaska svake osobe koja je mogla da svojim znanjem doprinese našem sistemu. U protekle tri i po godine zaposlili smo više od 9.000 zdravstvenih radnika i odobrili 5.500 specijalizacija.
Do pre nekoliko godina ljudi su nam umirali čekajući na terapiju zračenjem, jer nismo imali dovoljno akceleratora, a sada ispunjavamo svetske kriterijume
Problem su liste čekanja za specijalističke preglede. Kakvi su izgledi da se one smanje?
- Jedan od mojih prioriteta kada sam preuzimao posao ministra bio je rešavanje pitanja lista čekanja. Nažalost, zbog određenih okolnosti to nije bilo moguće efikasno učiniti dosad. Nedavno je RFZO uspostavio softver koji na dnevnom nivou prati promene na listama čekanja. A imali smo slučajeve da se ista osoba nalazi istovremeno na čekanju u četiri ustanove, da su neki na listi za određene ortopedske operacije, a da im te operacije još i ne trebaju, da su se na listama čekanja vodili ljudi koji su već obavili svoje preglede, pa čak i oni koji su preminuli. Sada se ove liste redovno ažuriraju i prate.
Koliko je jedinstveni kol-centar za zakazivanje olakšao dostupnost termina kod lekara?
- Siguran sam da jeste. Kod nas je inače običaj da se sve što je novo dočekuje sa nepoverenjem i kritički. Brzo zaboravljamo kako je sve ranije funkcionisalo. Moram vam reći da lično, makar jednom dnevno, pozovem kol-centar da vidim kako funkcioniše. Uvek može bolje, ali sam zadovoljan kako to sada funkcioniše.
Vaš kolega Zoran Radojičić ušao je u politiku, i to tako što je prvi na listi „Aleksandar Vučić - za lepši Beograd“ za beogradske izbore. Ima li vašu podršku?
- Zoran Radojičić je pre svega vrhunski stručnjak i čovek koji s velikim uspehom već poslednjih nekoliko godina vodi jednu od dve naše najeminentnije dečje zdravstvene ustanova. On je svakodnevno na svom poslu u klinici i pored kampanje, gde ima vremena i za svoje pacijente i za konsultacije s kolegama, ali i za majstore i izvođače radova koji rade na renoviranju i rekonstrukciji Tiršove. To dovoljno govori o tome kakav je on čovek i koliko je posvećen svemu što radi.
Vidite li ga kao budućeg gradonačelnika?
- Nije na meni da biram ko će biti gradonačelnik, ali ako taj izbor padne na njega, siguran sam da će i taj posao obavljati podjednako kvalitetno
Kakvu saradnju imate s ministrima i premijerkom Anom Brnabić?
- Imam sreću da sam član već druge Vlade koje zahvaljujući svojim „kapitenima“, prvo Vučiću, a sada Ani , funkcionišu kao tim. Sednice Vlade su konstruktivne, a sva pitanja koja se odnose na multisektorsku saradnju se efikasno rešavaju. Zahvalan i Vučiću i Ani Brnabić na razumevanju i podršci koju su pružili sektoru zdravstva.
Da li vas više ispunjava bavljenje politikom ili rad u hirurgiji?
- Moj osnovni posao je hirurgija i to je posao koji ću raditi i kad ne budem više ministar. I danas uspevam da uskladim sve svoje obaveze, tako da imam vremena i za ulazak u operacionu salu.
Koliko je važno doniranje organa, kako ljudima podići svest o tome da treba da potpišu donorske kartice?
- Ponosan sam na rezultate koje smo ostvarili na ovom planu tokom 2017. Imali smo 40 donora, a transplanirano je 62 bubrega, 23 jetre i rekordnih sedam srca. To znači da su 92 osobe, zahvaljujući porodicama anonimnih donora, dobile novu šansu za život. To istovremeno znači i da naši građani sve više imaju poverenja u ovu vrstu medicine i da sve lakše daju saglasnosti za transplantaciju organa ljudima kojima je novi organ jedina preostala šansa za normalan život.
Šta mislite, kako će ljudi reagovati na stavku u nacrtu zakona da svi budemo potencijalni donori, osim ako se ne izjasnimo drugačije?
- Pretpostavljena saglasnost je samo još jedan korak ka još boljem razvoju donorskog programa i transplantacije u Srbiji. Ali to nikako ne znači da će neko nekome nasilno otimati organe, jer i sa pretpostavljenom saglasnošću mora da se dobije pristanak porodice davaoca.
Koji su najveći uspesi u zdravstvu za vreme vašeg mandata?
- Merilo mog uspeha kao ministra je proporcionalno zadovoljstvu građana i zdravstvenih radnika funkcionisanjem zdravstvenog sistema. Već sam ranije isticao da želim da se uspostavi takav sistem, koji ubuduće neće zavisiti od pojedinca ili politike, već će to biti uređen sistem koji će biti sposoban da rešava probleme, ali i da se unapređuje i razvija. Jer zaista nikome ne bih poželeo da doživi ono što se nama dogodilo i da preuzme sistem koji je pred urušavanjem, jer se ne školuju novi specijalisti, ustanove ne funkcionišu zato što se čekaju namešteni tenderi, bolnice imaju više vozača nego lekara i slično. Poslednja ocena EHCI je pokazatelj da su ta vremena sada iza nas i da će se kroz koju godinu ostvariti moje reči da ćemo biti najbolji zdravstveni sistem u regionu.
O odnosu prema pacijentima
NIJE TEŠKO REĆI „DOBAR DAN“ I „HVALA“
Pacijenti se žale na neljubaznost zdravstvenih radnika.
- Za početak, neka svako kaže „dobar dan“, „hvala“ i „doviđenja“. Moramo komunikaciju između pacijenata i zdravstvenih radnika da vratimo na pristojan nivo i to je ono na čemu uvek insistiram. Tako ćemo da obnovimo poverenja koje je nekada postojalo, pa će se i mogućnost uticaja narodnih pevačica na odluke koje donosimo kad je reč o zdravlju smanjiti na minimum. Da je sve ovo izvodljivo, pokazali su i besplatni preventivni pregledi koje smo dosad pet puta organizovali, kada je pregledano 100.000 građana.
Nulta tolerancija
KORUPCIJA MORA DA IMA IME I PREZIME
Da li niske plate u zdravstvu utiču na pojavu korupcije?
- Ne verujem da visina plate utiče na pojavu korupcije. Svako se nekada u životu nađe u nekom iskušenju, a 99 odsto zdravstvenih radnika časno i odgovorno obavlja svoj posao. Tek neki pojedinac poklekne pred iskušenjima. Insistiram da korupcija u zdravstvu ima ime i prezime i odbijam da se korupcija kao opšta kategorija poistovećuje sa zdravstvenim radnicima.
Kako ona može da se iskoreni?
- Proklamovao sam nultu toleranciju u bilo kojoj oblasti zdravstva, bilo da se ona odnosi na javne nabavke ili na odnos pacijent-lekar. Zato sam formirao specijalno antikorupciono telo koje je svakodnevno na terenu i proverava sve prijave koje im stignu, ali i obavlja i vanredne i nenajavljene posete zdravstvenim ustanovama. Plate će biti sve veće i zdravstveni radnici će uvek biti među prvima za povišice, jer su svojim odricanjem i strpljenjem dali doprinos sprovođenju mera finansijske konsolidacije u državi.
Kurir / Razgovarala Silvija Slamnig
Foto: Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Espreso anketa: Da li je Beograđane potresla vest o EPIDEMIJI BOGINJA?
