Mustafa Kemal Ataturk (1881-1938) bio je turski vojskovođa, osnivač i prvi predsednik Republike Turske
On je na ruševinama Otomanskog carstva on je uspeo reformama sprovedenim čvrstom rukom izgradi modernu i moćnu državu. Uveo je besplatno školovanje, otvorio hiljade škola širom zemlje, ukinuo diskriminaciju žena i funkciju sultana. U velikoj meri suzbio je ulogu verskih vođa.
Ataturk je bio vrlo naklonjen Jugoslaviji, a smatrao se velikim prijateljem kralja Jugoslavije Aleksandra Karađorđevića. То prijateljstvo је nastalo kada je Aleksandar odbio da učestvuje u savezničkim nаpadima na Tursku posle Prvog svetskog rata. Aleksandar je iz Beograda poručio: „Mi smo sa Turskom sve sporove rešili 1912. godine na Kumanovu",misleći na odsudnu bitku u kojoj je srpska vojska porazila Turke i izgnala ih sa Balkana.
U znak zahvalnosti za takav stav, turska vlada je 1931. poklonila 5.184 kvadrata zemljišta Kraljevini Jugoslaviji, gde su sagrađene rezidencija i kancelarija jugoslovenskog poslanstva. Obe zgrade predstavljaju kopije kraljevskih zdanja na Dedinju i nalaze se u jednom od najelitnijih kvartova Ankare, u susedstvu ambasada SAD, Italije, Nemačke i Francuske.
Kemal Ataturk je došao na otvaranje poslanstva, što je bio presedan. Doneo je na poklon dva skupocena "hereke" tepiha, veličine 5x10 metara.
NE PROPUSTITE
O Ataturkovoj naklonosti prema Jugoslaviji simbolično svedoči festival balkanskih folklornih grupa Bugarske, Jugoslavije, Rumunije i Turske, koji je održan u Carigradu početkom septembra 1936. godine.
Na balu povodom završtka Festivala, kako je 4. septembra izvestila beogradska Politika, nenajavljeno se pojavio predsednik Turske Ataturk. Redosled nastupanja učesnika, utvrđen ranije po abecedi, promenjen je, jer su domaćini izrazili želju da prvi nastupe gosti iz Jugoslavije, a ne Bugarska. Studenti Веоgradskog univerziteta, predvođeni docentom dr Ilijom Pržićem, najpre su otpevali pesmu „Joha čok, joha Ataturk" („Živeo, dugo živeo Ataturk"), koju je komponovao dirigent grupe Borislav Pašćan.
Njemu је lično čestitao Ataturk, a zatim је zatraižo da grupa otpeva јоš nekoliko pesama. Kada su studenti Beogradskog, Zagrebačog i Ljubljanskog univerziteta zaigrali kolo, pridružio im se, preuzevši od kolovođe da vodi kolo.
Na balu je otac moderne turske države još i odigrao fokstrot sa studnetkinjom farmacije Slovenkom Milicom Vranek, a valcer je plesao sa om Marijom Papan, Jugoslovenkom čiji su roditelji bili nastanjeni u Carigradu.
(Kurir.rs/Momčilo Petrović)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV VESTI) HRISTOS VOSKRESE! Srećan Uskrs!
