Bilo je to 23. aprila 1999. godine. U dva sata i šest minuta. Svoje najmilije u NATO bombardovanju zgrade RTS izgubilo je 16 porodica. Navršilo se 19 godina od tog strašnog zločina. Muk. Živote je izgubilo 16 nedužnih ljudi, a bližnji zavijeni u crno i dan-danas postavljaju isto pitanje: Zašto čelnici RTS nisu upozorili radnike da napuste zgradu?
Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade da ljude i tehniku izmesti iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj ulici.
- Dokazi koje smo prikupili jasno ukazuju da su svi čelnici RTS, ali i deo vojnog i političkog vrha znali kad će se to desiti. Želim samo da znam ko je naredio Milanoviću da ostavi ljude da na njih padaju bombe! Želim samo da mi konačno odgovore zašto sam izgubila dete! - ovako je za Kurir pričala Žanka Stojanović, majka Nebojše Stojanovića:
- Znam da zvuči ludo, ali ja ga i dalje čekam da se vrati.
Od te kobne noći Žanka, kaže, živi od uspomena, njima je okružena u sinovljevoj sobi s fotografijama.
U znak sećanja na poginule, u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS i spomenika „Zašto?“, svake godine se održava memorijalni turnir „Igrajmo za 16“.
M. B.
Poginuli radnici
VEČNA IM SLAVA
U napadu NATO poginuli su: Jelica Munitlak (27), Ksenija Banković (27), Darko Stoimenovski (25), Nebojša Stojanović (26), Dragorad Dragojević (27), Dragan Tasić (29), Aleksandar Deletić (30), Slaviša Stevanović (32), Siniša Medić (32), Ivan Stukalo (33), Dejan Marković (39), Milan Joksimović (47), Branislav Jovanović (50), Milovan Janković (59), Tomislav Mitrović (61) i Slobodan Jontić (54).
