Josip Broz Tito je ostao zapamćen kao prvi komunistički lider koji je bio u zvaničnoj poseti Americi. Ujedno, predsednik SFR Jugoslavije bio je poslednji strani državljanin koji se sastao sa tadašnjim američkim predsednikom Džonom Kenedijem.
"Gospodine predsedniče, dobrodošli ste ovde i u celoj zemlji. Nadam se da će vaša poseta ojačati veze i prijateljstvo između naša dva naroda. Pridružite mi se u zdravici za blagostanje naroda Jugoslavije i predsednikovo zdravlje", rekao je u pozdravnom govoru Kenedi.
Umesto u Vašingtonu jugoslovenska delegacija je bila smeštena u lepom ali udaljenom Viliamsburgu.
Šef tadašnjeg državnog protokola u SAD A.B. Djuk je rekao da su strahovali zbog Tita i da se oko toga dosta savetovao sa predsednikom Kenedijem o Titovoj poseti.
Naime predsednik Kenedi je želeo da Tito dođe u Belu kuću ali ujedno da i izbegne moguće proteste u Vašingtonu. Američka administracija se bojala protesta i negativnog publiciteta. Mediji pišu da je Kenedi za Tita prostro crveni tepih ističući da je Jugoslavija najprosperitetnija zemlja Istočnog bloka ali i da je 2,5 milijardi američkih dolara mnogo pomoglo.
Ono što je zanimljivo je da sa dočeka u Beloj kući ne postoji nijedna fotografija rukovanja Kenedija i Tita. Svaki put kada su dvojica predsednika pružila ruke, marinci su ceremonijalno prekrstili zastave pa se rukovanje nije videlo.
"Nevolje su nastale u Njujorku. Mere bezbednosti su bile izvanredne. Nikada tako nešto nisam video, ni pre ni kasnije", rekao je Djuk.
Tito je odseo u hotelu Valdor Astorija. Ispred hotela su se održali protesti.
"Među zaposlenima u hotelu bili su ubačeni hrvatski ili srpski imigranti, koji su znali kako rade liftovi, kako mogu doći do nekih spratova", rekao je Djuk.
Te večeri je jugoslovenski ministar spoljnih poslova Koča Popović uznemireno pozvao američkog državnog sekretara.
"Državnog sekretara je zvao ministar Popović. Rekao mu je da su dva demonstranta, agenta ili sabotera prošla kroz obezbeđenje i upala na sprat na kome je odseo Tito. Obezbeđenje je bilo ugroženo, pa je pitao šta ćemo uraditi po tom pitanju. Predsednik Kenedi je rekao da nađemo ambasadora Stivensona, dovedite ga u Titovu sobu a sutra ćemo videti šta možemo da uradimo. Ambasador Stivenson je otišao ali mu Popović nije dopustio da vidi Tita. Čak je i šef policije Njujorka spavao te noći u Valdorfu", rekao je Djuk.
Sledećeg jutra je Kenedi telefonirao Titu.
Kenedi: Gospodine predsedniče?
Tito: Da, ja sam.
Kenedi: Kako ste? Jeste li bolje?
Tito: Puno bolje.
Kenedi: Žao mi je zbog neprijatnosti koje ste doživeli u Njujorku.
Tito: Nije bilo toliko strašno.
Kenedi: Znate, i meni zvižde ponekad u Njujorku. Želim vam srećan put i drago mi je što ste posetili SAD.
Tito: Hvala.
Kenedi: Prenesite moje pozdrave gospođi Tito. Nadam se da ćete nas još jednom posetiti.
Samo nekoliko nedelja posle toga Kenedi će biti ubijen u Dalasu. Na sahrani je Jugoslovensku delegaciju Petar Stambolić i šef diplomatije Koča Popović.
"Užasna stvar se dogodila kada je Popović došao na sahranu. Stajao sam pored gospođe Kenedi kada je mi je Popović rekao: Ko je bio u pravu u vezi bezbednosti - vi ili ja?", ispričao je tadašnji šef državnog protokola u Kenedijevoj administraciji.
Kurir.rs/Telegram
NE PROPUSTITE
