Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar danas obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, kojima se svečano najavljuje jedan od dva najveća hrišćanska praznika - Božić, odnosno rađanje Bogočoveka od čega, prema rečima sveštenika Stefana Vasiljevića, nema veće radosti za čoveka koji je, kako kaže, doživeo ono što mu je obećano u Starom, a ispunjeno u Novom zavetu.
Vasiljević kaže da je Badnji dan jedan od najslavljenijih praznika kod Slovena koji se obeležava polaganjem i paljenjem badnjaka kao simbola drveta kojeg su pastiri doneli Josifu i Mariji kako bi zagrejali vitlejemsku pećinu u kojoj je rođen Isus.
Za badnjak se birao hrast koji je, podseća Vasiljević, za stare Slovene predstavljao sveto drvo i simbol snage i čvrstine koje je grejalo i okupljalo porodicu oko ognjišta.
NE PROPUSTITE
"U starim istorijskim spisima navodi se podatak da se u 13. veku u Istri, ali i ostalim slovenskim zemljama, badnjak nalagao u prisustvu sveštenika i naroda, a dubrovačkim spisima piše kako su trgovci donosili badnjak i darivali ga knezu uoči Božića'', ispričao je Vasiljević.
Objašnjava da je u crkvenom tipiku Badnji dan nazvan "sočelnik" i da se tog dana propisuje najstroži post od svih 40 dana kako bi se vernici, kaže, pripremili da dostojno dočekaju praznik Hristovog rođenja.
''Ne samo u jelu i piću, nego u skromnosti i smirenju, kao što nam pokazuje Isus Hrist koji je rođen u pećini'', kaže Vasiljević.
Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog Božićnog posta, a Vasiljević ističe da smisao posta nije samo u odricanju od mrsne hrane i podseća na reči crkvenih otaca, Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Vasilija da post treba da ''nadogradi čoveka i donese sklad duše i tela.
To, kako kaže, upućuje da vernik u danima posta ne treba da razmišlja o hrani, nego o svojim mislima, delima, postupcima, ponašanju, rečima i uopšte o životu.
"Mi hrišćani to treba da činimo svakog dana, ne samo tokom posta, a da po završetku posta pokažemo drugu stranu ličnosti. Svakog dana treba da budemo ličnost koju imamo od Gospoda svetim krštenjem i da se trudimo da tu rizu ne uprljamo, već da bude čista i svetla u sve dane našeg života", naglašava Vasiljević.
Dodaje da je post ustanovljen da bi se naglasila veličina praznika koji bdijućimo čekamo.
"Na Badnji dan bdijemo da bismo dočekali trenutak kada se rodio Isus Hristos, istinski bogočovek u telu", objašnjava Vasiljević.
Božić je, podseća, najradosniji i, uz Hristovo vaskrsenje, najveći hrišćanski praznik, jer je, pojašnjava, rođenje Hristovo bilo radi vaskrsenja, odnosno, spasenja svih nas.
Vernici bi, kaže, na Božićno jutro trebalo da prisustvuju liturgiji i da se kroz pričest i dobijajući blagoslov od sveštenika "sjedine s Bogom".
''Najveća radost celog sveta je kada čovek doživljava ono što mu je obećano u Starom zavetu i ispunjeno u Novom zavetu, a to je rađanje bogočoveka, koji je došao na ovaj svet i ovaplotio se od Duha Svetoga Marije Djeve i postao čovek radi nas i našeg spasenja'', kaže Vasiljević.
NE PROPUSTITE
Vernicima poručuje da u danima kada se slavi Božić treba da budu posebno radosni i blagi jedni prema drugima i da pokažu ljubav jer u tome je, kaže, veličina čoveka.
''Kao što je Sveti Nikola pomogao onima kojima je potrebno, tako svako od nas treba da postupa. Kako na Božić, tako i svakog dana'', ističe Vasiljević.
Božić, praznik rođenja Isusa Hrista, slavi se tri dana tokom kojih se vernici pozdravljaju tradicionalnim pozdravom "Mir Božiji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!"
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
