- Trenutno sam učiteljica, ali dosta puta do sada sam promenila karijeru jureći svoje snove. U dvadesetima sam naporno radila i to u različitim delatnostima, jer sam tražila idealan posao za sebe. Radila sam i u jednoj poznatoj kompaniji koja proizvodi mobilne telefone i učila kineski jezik, sada ovde podučavam korejski i obožavam svoj posao - kaže Lian.
U Srbiju je došla u septembru 2018. godine, a kada je neko pita otkud ona na Balkanu, kaže da je u pitanju sudbina.
- Jedna od organizacija u Koreji odlučila je da pošalje učitelje korejskog u druge zemlje. Prijavila sam se i mogla sam da biram šest regija. Pošto inače obožavam Južnu Ameriku, stalno sam tražila priliku da je posetim ili da se preselim tamo, a bila je na listi. Otrčala sam do majke vičući "mama, pronašla sam je! Konačno se selim tamo, jako sam uzbuđena". Posle nekoliko minuta, pažljivo sam pročitala ceo spisak i spazila Srbiju. To je potpuno nepoznata zemlja za Korejce, a ni na internetu nema informacija. Pitala sam se zašto, i nesvesno zaokružila Srbiju na listi. Bukvalno je bila sudbina, nešto me je privuklo kao magnet. Onda sam dobila ultimatum ili da otputujem ili da ostanem i napišem knjigu, rekla sam "odlazim". Kasnije su mi ipak dozvolili da pišem i ovde - tvrdi Lian.
Objašnjava da njeni sugrađani ne znaju mnogo toga o Srbiji, a ni obrnuto. Njena misija je da to promeni i svima ispriča svoju "srpsku priču".
- Živim u Novom Sadu i mnogo mi se dopada. Volim šetnje rano ujutru, centar grada, kada odem na pijacu svi su prijatni i ljubazni, iako ne znam dobro vaš jezik - kaže Lian.
- Imala sam situaciju s prijateljem kada sam tek došla ovde. Dogovorimo se da se vidimo u 18h i ja, naravno, ne večeram pošto se podrazumeva da je to vreme za večeru i da ćemo ići u restoran. Međutim, šetali smo dva sata i na kraju seli na kafu. Crkla sam od gladi, ali sam naučila lekciju. Sada sam se već navikla kada je vreme obroka u Srbiji - kaže Lian.
Kaže da joj se dopada naš mentalitet i da smo veoma prijatan i gostoljubiv narod.
- U korejskom jeziku imamo posebnu reč "jeong", za koju ne postoji prevod ni na engleski. To je nešto između naklonosti i privrženosti. Osećam se "jeong" ovde. To je topao osećaj povezanosti između ljudi, mogu da kažem da je povezano sa ljubavlju, kao "topao odnos, pun ljubavi, ušuškan". Kada posetim svoje prijatelje, oni žele sve da mi daju, njihove majke mi uvek spakuju puno hrane koju su kuvale - smatra ona.
Ipak, ima i nešto što joj smeta.
- Ne mogu da se naviknem na dim u kafiću. Generalno sam primetila da ljudi mnogo puše i u restoranima i na ulici. Na primer, mnogo tinejdžera puši, čak i u okolini škole, što je u Koreji ilegalno. Možeš da pušiš, samo ako si odrastao - kaže Lian.
- Organizacija preko koje sam došla me je stalno zvala da se vratim. Više puta su me pritiskali, ali ja nisam želela da odem, bar dok mi se ne završi ugovor. Bila sam spremna da svojim učenicima držim onlajn časove. Da sam se osećala nebezbedno ovde, vratila bih se - kaže Lian.
- Kada sam tek stigla ovde, jako sam se iznenadila jer mladi znaju dosta o našoj kulturi, naročito K-pop muziku. Želim da budem veza između dve zemlje, da predstavim Srbiju tamo, jer ne znaju mnogo o Balkanu - kaže ova mlada žena.
Ipak, zapazila je i neke sličnosti.
- Sličan izgovor, ali različito značenje. Kada sam došla, mnogo puta sam čula "Opa" na ulici i nesvesno pomislim "gde je opa?". Shvatam da nije korejski već srpski. Na mom jeziku znači stariji brat, svi znaju "Opa Gangam Stajl", zar ne? Iako ovde znači nešto drugo, kada moji prijatelji izgovore tu reč, ja se nadovežem, pa se svi smejemo. Ljudima se to sviđa - zaključuje ona.
NE PROPUSTITE
