Crvena zona je prvi dokumentarni film o kovidu 19 u Srbiji i urađen je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, a večeras u 21 sat biće ekskluzivno emitovan na Kurir televiziji. Kao i većina građana Srbije, ali i celog sveta, svakodnevno sam pratila izveštaje i reportaže, ali se uglavnom sve svodilo na statistiku i brojeve. Sa već stečenim iskustvom iz prethodne dve sezone dokumentarnog serijala, koji je gledaocima približio svakodnevnu borbu lekara i medicinskog osoblja za živote bolesnih, smatrala sam da je vreme da na isti način približimo i borbu ljudi s prve linije fronta, iz drugog ugla, kroz ljudske priče i sagledamo stvarnost iz kovid bolnica njihovim očima. Snimili smo najveće kovid bolnice u Beogradu i Srbiji, nedavno i Opštu bolnicu u Novom Pazaru. Proveli smo na desetine snimajućih sati, zajedno sa lekarima i zdravstvenim radnicima.
Šta je lekarima najteže padalo?
- Najteže im je kada izgube pacijenta, posebno mlađu osobu. Borba koja neprekidno traje, uložena nada, znanje, volja i požrtvovanost, borba za život, a nemoć zato što se stanje komplikuje, za mnoge od mojih sagovornika je potpuno poražavajuća. Događalo se da ih pacijent zamoli da mu donesu punjač za mobilni telefon, a nekoliko minuta kasnije su morali su da reanimiraju. Brazde od urezanih maski i naočara, podlivi, sati i sati u skafanderu, dani i noći bez sna... sve smo to videli u bolnicama, ali nikada nisam videla da posustaju.
Da li su se zdravstveni radnici plašili, koliko je psihički teško izdržati ovu višemesečnu borbu?
- Upečatljiv je pogled, oči. Oči jasno govore da su videli nešto što ni sami ne umeju da objasne. U početku je to bio strah od nepoznatog, nevidljivog neprijatelja. Ali nije bilo mesta za paniku zbog konstantnog priliva velikog broja teških pacijenata. Koliko je teško, pokazaću na primeru dr Mirsada Đerleka, koordinatora Opšte bolnice u Novom Pazaru - izgubio je majku i ujaka od kovida dok je brinuo o sugrađanima provodeći dane i noći u bolnici i to nam je ispričao. Veliki broj zdravstvenih radnika ne viđa svoje porodice, neki su i vesti o rođenju svoje dece dočekali u skafanderu i smeni u jedinici intenzivne nege. Veliki broj njih ima nekog svog kome je bila potrebna pomoć dok su se oni borili za živote drugih.
Ko je na vas ostavio najjači utisak?
- Ovde je od samog početka ključna dobra angažovanost celog zdravstvenog sistema, dobar timski rad. Svi su podjednako važni za funkcionisanje sistema - i lekari, i medicinske sestre, i tehničari, ali i spremači. Izdvojila bih anesteziologe, oni su prvi hrabro stali na prvu liniju odbrane i preuzeli brigu o najtežim pacijentima.
Jesu li zdravstveni radnici, iako su profesionalci, imali emotivne reakcije na patnju i smrt?
- Zdravstveni radnici su ljudi, pogađa ih kada izgube pacijenta. U filmu „Crvena zona“ ass. dr Marija Milenković, anesteziolog, priča koliko su puta zajedno plakali zbog izgubljenog života, kako sa članovima porodice proživljavaju teške momente i saosećaju u njihovom bolu.
Šta vam je upečatljivo?
- Potresla me je priča iz Niša o osetljivoj grupi ljudi i noći u kojoj su primili više od 200 korisnika doma za stare. Mnoge od njih smo i snimili za film. Teško mi je bilo kada na respiratoru vidim pacijenta mojih godina. U vreme kada smo završavali snimanje filma počelo je i popuštanje mera, zdravstveni radnici su još nosili skafandere i lečili najteže pacijente, a na ulici i van bolnica odvijao se paralelni život. Puna šetališta, kafići, nasmejani ljudi, kao da se ništa nije ni desilo. Pomislila sam da nije fer zato što ljudi koje smo snimili u skafanderima i dalje žive kovid dok se naizgled sve vraća u normalu.
Priča o herojima današnjice
Istorija jednog vremena
Da li s pravom zdravstvene radnike možemo nazvati herojima?
- „Crvena zona“ ostaje kao istorija jednog vremena o herojima današnjice. Da, heroji našeg vremena i ove pandemije jesu svi zdravstveni radnici, zato što heroji spasavaju živote, zar ne? Za mene kao novinara ovo je privilegija i jedno potpuno novo iskustvo. Snimili smo sve kovid bolnice, ali zbog toga nisam heroj. Radila sam svoj posao, a novinari nisu heroji ove priče, novinarstvo podrazumeva hrabrost.
Ružica Kantar
NE PROPUSTITE
