Prof. dr Tanja Jovanović, virusolog i prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu objasnila je da je za viruse karakteristična osobina da mutiraju.
- To se posebno odnosi na viruse koji imaju organizaciju genetičkog materijala kao što je ovaj virus korona. Ali on je specifičan i po stopi mutacije koja se dešava u toku njegovog razmnožavanja. On koristi reparativne mehanizme da ispravi greške koje su se eventualno desile u toku razmnožavanja - objašnjava dr Jovanović.
NE PROPUSTITE
Dodaje i da su dokazali da virus ne mutira mnogo.
- Mi smo u toku realizacije projekta o molekularnoj karakterizaciji genoma kovida 19 dokazali da virus ne mutira mnogo, da nije promenio neke specifične karakteristike. Genetičkim sekvencioniranjem smo dokazali da su se pojavile tačkaste mutacije na određenim karakterističnim mestima, ali ne u okviru "regiona" koji bi omogućio virusu da se specifično veže za ćelijski receptor. Varijabilnost virusa je posledica razmene genskih segmenata između različitih virusa korona - istakla je ona.
Jovanovićeva kaže i da bi krajem godine trebalo da se završi ovaj treći talas korona virusa.
- U maju ili junu sledeće godine verovatno više nećemo imati epidemiju kovida 19 već će se beležiti samo sporadični slučajevi. A ovaj treći talas virusa korona, koji je veoma jak, trebalo bi da prođe do kraja decembra, pa bismo u novu 2021. godinu mogli da uđemo s povoljnijom epidemiološkom situacijom. To zavisi od toga koliko će ljudi poštovati mere - kaže doktorka.
Kada je reč o tome što se sad registruje veći broj ljudi sa težom kliničkom slikom dr Jovanović ističe da je to zato što generalno imamo veći broj inficiranih.
Ona je objasnila i zašto sada ima dosta pacijenata u bolnicama sa teškom kliničkom slikom za koje se smatra da su ranije bili potpuno zdravi.
- Ishod jedne infekcije ne zavisi samo od virusa, već i od organizma koji virus napadne. Za sada još nije sve ispitano oko kovida 19. Zna se da razne druge bolesti koje osoba ima, kao što je na primer dijabetes ili neke druge metaboličke i kardiovaskularne bolesti, kao i oboljenja pluća, utiču na ishod infekcije. Dešava se i da naizgled zdrave osobe za koje se ne zna da imaju neku bolest razvijaju tešku kliničku sliku. To je zbog toga što imunski odgovor ima značajnu ulogu u imunopatogenezi bolesti - objasnila je dr Jovanović.
Doktorka je govorila i o tome koliko se infektivnost korona virusa zadržava u vazduhu kada zaražena osoba glasno govori ili kašlje i kija.
- Obično ostaje u aerosolu oko dva sata. Čestice padaju i na površine i koliko će se tu zadržati zavisi od nekih faktora. To je opasno u gradskom prevozu, prodavnicama, tržnim centrima, svuda gde cirkuliše veliki broj ljudi. Zato se i insistira na fizičkoj distanci - rekla je ona.
Virusolog Jovanović kaže da je sada najbitnije da se pridržavamo mera.
- Najvažnije je nošenje maski, pranje ruku i držanje fizičke distance. Sada je to posebno važno jer je visoka cirkulacija virusa u prirodi. Uz to važna je i pravilna ishrana i pravilan način života. Pokazano je da određeni vitamini mogu da imaju protektivni efekat. To su vitamini De i Ce. Ali ne treba preterivati s veštačkim unošenjem vitamina. Oni se najbolje mogu iskoristiti ukoliko se na prirodan način putem ishrane unose u organizam. I cink ima pozitivan efekat -rekla je doktorka Tanja Jovanović.
(Kurir.rs/Politika)
NE PROPUSTITE
