Kontrolom budžetske inspekcije utvrđeno je da nekada Visoka škola elektrotehnike i računarstva, a sada Akademija tehničko-umetničkih strukovnih studija Beograd treba da uplati više od 180.000.000 dinara (više od 1,5 milion evra) jer je taj novac neosnovano utrošen za raznorazna stimulativna davanja zaposlenima u toj ustanovi tokom tri godine poslovanja, 2018-2021. godine.
Odlukom Vlade Republike Srbije 29. avgusta 2019. godine osnovana je Akademija tehničko- umetničkih strukovnih studija u Beogradu (ATUSS) u čiji su sastav ušle nekadašnje Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, Visoka građevinsko-geodetska škola, Visoka železnička škola i Visoka tekstilna strukovna škole za dizajn, tehnologiju i menadžment. Sadašnji direktor Akademije je dr Vera Petrović.
Proverom za period te tri godine budžetska inspekcija je utvrdila veliki broj nepravilnosti u trošenju sredstava od strane tadašnje direktorke škole dr Vere Petrović, koja je sada na čelu novoosnovane Akademije kao pravni sledbenik Visoke škole elektrotehnike i računarstva i koja uzeti novac mora da uplati u budžet.
U medijskim istupima dr Vera Petrović je nekoliko puta istakla niz neistina tokom komentarisanja Zapisnka budžetske inspekcije u kom je naloženo da ta obrazovna ustanova vrati više od 180 miliona dinara u budžet Republike Srbije. Direktorka Petrović je u svojim medijskim oglašavanjima tvrdila da je pre svega imala osnova za isplatu enormnih plata, jer je škola to isplaćivala iz sopstvenih prihoda, kao da se radi o privatnoj ustanovi, a ne o Školi koja je vlasništvo svih građana Srbije.
Nekadašnja direktorka Visoke škole elektrotehnike i računarstva dr Vera Petrović, a sada direktorka Akademije, sebi je u periodu od 2018-2021. godine isplatila više od 10 miliona dinara stimulacije, a svom zameniku, pomoćniku za finansije više od pet miliona dinara.
Manjim grupama studenata do veće zarade pojedinih profesora
Dodatnu zaradu svojih profesora dr Vera Petrović pravdala je uvećanim grupama studenata, kao i velikim opterećenjem profesorskog posla, te je kako je istakla, bilo neophodno stimulativno nagraditi te zaposlene.
Da li profesori koji održe maksimalno dozvoljenih 12 časova, a norma im je šest, ne treba da dobiju stimulaciju i da li će želeti da rade? Da li rad sa više od 3.000 studenata treba da bude plaćen isto kao za rad sa 650 njih koji se finansiraju iz budžeta? - rekla je direktorka Petrović za jedan beogradski medij.
Dr Vera Petrović je tvrdila da je Visoka škola elektrotehnike i računarstva morala da grupe od 150 studenata podeli na dva dela, jer je to preveliko opterećenje za profesora i da su oni na osnovu toga i zaslužili stimulaciju na platu.
Ipak, da njena izjava nije u skladu sa propisima pokazuje i upustvo Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, jer se za osnovne studije predviđa održavanje predavanja za grupe od 180 studenata, a da se vežbe mogu izvoditi sa grupom od 60 studenata, dok je za laboratorijske vežbe predviđena brojka od 20 studenata. Uz sve to, omogućena je i tolerancija od 10 odsto, što bi značilo da na 180 studenata, još 18 studenata može prisustvovati nastavi bez bilo kakvog opterećenja za profesora.
Umesto da profesori drže predavanja za svih 150 studenata odjednom, na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva radili su sa 75 studenata, dok je direktorka svesno trošila novac studenata. Ona je plaćala pojedince tako što je povećavala njihovo opterećenje časovima, angažovala dodatne nastavnike iako nije bilo potrebe za tim i isplaćivala im plate nekoliko puta uvećane nego što je predviđeno.
Ovim su studenti oštećeni jer su morali da plaćaju dodatno profesore, iako je utvrđeno da se do 180 studenata u grupi za predavanja uopšte ne gubi na kvalitetu nastave.
Jedan posao, a primaju tri plate
Iz ovoga se može zaključiti da je plaćala određenim profesorima 2,5 pa čak i 3 plate za posao koji su morali da urade samim ugovorom o radu koji imaju sa školom, a na osnovu opisa radne obaveze.
Na opasku da ako profesor održi 12 časova, mada zakon kaže da može imati maksimalno 6 časova uz toleranciju od 20%, pitanje je, zašto nije angažovala još profesora, ako je upisivala toliko studenata. Dodatno sporenje je i kod isplaćivanja stimulativnog davanja i pomoćnom osoblju poput spremačica, gde je direktorka Vera Petrović naglasila da nije isto kada se čisti za tri hiljade studenata i za manje od hiljadu.
Da li spremačice koje čiste za 3.000 studenata treba da budu plaćene kao da čiste za 650? To je sve daleko veći obim posla - rekla je direktorka Petrović.
Čistačice se angažuju na osnovu površine koju čiste, a ne na osnovu broja studenata koji se školuje u nekoj obrazovnoj ustanovi. Neosporno je da su plate pomoćnog osoblja male inače, ali njihovim neosnovanim povećanjem za određeni procenat pokušano je da se skrene pažnja sa toga da je direktorka sebi isplaćivala mesečno skoro 500.000 dinara stimulacije, kao i svojim bliskim saradnicima.
Direktorka Vera Petrović nije želela da odgovori na naša pitanja, uprkos tome što je više puta kontaktirana kako bi dala svoj komentar na novonastalu situaciju i potraživanja budžetske inspekcije da se neosnovano utrošeni novac vrati u budžet Republike Srbije.
Nakon svega utvrđenog i otkrivenih malverzacionih radnji u Visokoj školi elektrotehnike i računarstva postavlja se pitanje kako je moguće da se direktor jedne državne obrazovne ustanove ponaša kao da je ta škola njegova privatna firma i da je u redu da sa novcem te ustanove radi šta god poželi i da za to nikome ne polaže račune.
kurir.rs/Srbijadanas
NE PROPUSTITE
Bonus video:
