- Istina je da postoji podrum u kom pod ključem vlasnici doma "Holidej haus" drže stare! Unutra ih vezuju, izgladnjuju, a ne daju im ni vodu da ne moraju često da im menjaju pelene!
Ovako za Kurir govori Zorica Kljajčin, žena koja je 2017. godine bila tri meseca zaposlena u domu za stare "Holidej haus" na Petlovom brdu. Ona nam je rekla da se te godine sa drugaricom prijavila tamo na konkurs za posao za higijeničarku, ali da je zbog meseca provedenih u suzama i lošeg odnosa sa vlasnicom doma Aleksandrom Milovanović ubrzo dala otkaz.
- Kada sam otišla na razgovor sve je izgledao sjajno. Bila sam oduševljena prostorom, uslovi su bili dobri, svi su bili ljubazni... Tako sam posao prihvatila i zakazala probni rad, a potom i počela da radim - priča ona za Kurir dodajući da je već prvih dana videla da tu nešto nije u redu.
Naime, gornji spratovi imaju broj kreveta koliko licenca nalaže, međutim, prema njenim tvrdnjama, unutra postoje dva objekta koja u vreme kada ona nije radila nisu bila registrovana, a u njima su ležali korisnici. Jedan od tih je i sporni suteren u kojem je preminula Snežana Pantelić, o kojoj je Kurir ranije pisao, a drugi je, kako kaže, prostorija koja se iz dvorišta graniči sa kuhinjom. Ona je rekla da je kao higijeničarka ulazila i u taj suteren, ali da ga je uvek otključavala i zaključavala.
- Unutra je uvek bilo sedam, osam ljudi. Neki su bili vezivani, neki i u podlivima od vezivanja. Prostorija se nije provetravala jer su jaukali, pa su kiseonik i dnevnog svetla dobijali samo kada ja ribam prozore. Unutra su bili ljudi koji su jako dementni, u lošem stanju, kao i oni koji su umirali od karcinoma. Bili su gladni, a ja sam i opominjana jer sam im doturivala keks, ili hleb, šta uspem da unesem. Uskraćivali su im i vodu da bi im samo jednom dnevno menjali pelenu, jer su ih toliko i obilazili - rekla je naša sagovornica, koja je bila vidno uzrujana iako su od njenog rada ovde prošle četiri godine. Zorici se vilica tresla dok je govorila o ljudima dole. - Uvek sam nosila vodu sa sobom, davala im. Sećam se jednog deke kog je ćerka ostavila u domu, bila mu je amputirana jedna noga.
Objašnjavao mi je ko mu je ćerka, molio da je nađem i da joj kažem da ga izvuče jer ga drže kao psa. Posebna je priča što su unutra zaključavani i muškarci i žene, pa sam tako jednom zatekla ženu koja je polu gola igrala pred svima. Kada sam to pričala negovateljicama, od kojih su neke frizerke i veze sa poslom nemaju, govorile su da ih nije briga za to. Dešavalo se nekada da se potuku, ili da ovi koji su odvezani vezanima uzimaju hranu. Unutra je bilo kao u logoru, i to su scene koje nikada neću zaboraviti - pričala je uzrujana sagovornica Kurira, koja je takođe rekla da su stare tamo zaposleni kupali samo kada imaju posetu.
- To je jedini dom u kom poseta mora da se najavi dva, tri dana ranije. Tada oni imau vremena da njihove srodnike srede, okupaju, očešljaju i - skinu sa sedativa, jer su većinom bili stondirani. Ljudi su dolazili na nogama, a posle sedam dana su ih iznosili u sanduku. Strašno je kako su pojedini zaposleni tretirali ljude tamo. Njihov rečnik, ponašanje, prema starima... vređali su ih, mučili...Jednom sam videla negovateljicu koja im je pasirala hranu rukavicom kojom je prethodno presvukla jednu ženu. Gnječila je hranu rukama i rekla hladnokrvno "oni su dementni, ionako pojma nemaju šta jedu".
Jedva sam pare izvukla, Aleksandra me je i napala
Zorica Kljajčin za Kurir je ispričala da je nakon tri meseca rada otišla iz ove ustanove, i jedva izvukla neku "crkavicu". - Princip plaćanja bio je takav da se za prvi mesec dobija samo pola plate, za slučaj da neko na otkazu ne ispoštuje otkazni rok. Dobila sam još dve cele plate. Ipak, kada sam odlazila otišla sam kod direktorke koja mi je dala kovertu sa sto evra i sanitarnom knjižicom. Izrevoltirana sam joj bacila novac, ali sam zadržala kovertu sa sanitarnom u ruci. Potom je ona stavila ruke iza leđa i izgurala me ramenima napolje. Rekla mi je "budi srećna što si i to dobila", da bi mi dodala da se na snimku vidi da sam ja kovertu uzela. Htela sam da je gonim, ali sam shvatila da bi u celom procesu sa advokatom vrlo brzo "vuk pojeo magarca" i da bi me to koštalo i vremena i zdravlja.
Povodom novih oputžbi stupili smo u kontakt sa vlasnicom doma Aleksandrom Milovanović, koja je na sve ovo rekla sledeće:
- U Srbiji nažalost zaposleni ode i dođe. Da li mislite da je moguće da ljudi koji rade kod nas po 5, 6,7 i 8 godina muče ljude i vezuju? To što izjavljuje je notorna laž kako bi sada i ona dospela u novine. Ako je tako bilo kao što tvrdi, gde je ona od 2017. godine. To je zaista smešno. Što se isplate tiče, svi zaposleni se redovno isplaćuju o čemu svedoče isplatne liste. I za to je mogla da se obrati nadležnim organima, pa zašto nije? Sa zaposlenima sam na Vi, čak i onima koji dugo rade, nemam nikakav bliži ili ne daj Bože fizički kontakt. Svaka njena ili bilo čija priča u tom smeru je bez osnova i dokaza.
Kurir.rs / Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
