Svako četvrto domaćinstvo u Srbiji koje ima decu i dalje ima smanjene prihode zbog pandemije, i to uglavom za 30 odsto. Zbog toga su morali i manje hrane kupuju, a na strategiju preživljavanja, odnosno trošenje ušteđevine, prešlo je više od polovine porodica koje imaju maloletne članove, rezultati su Istraživanja o uticaju pandemije kovida 19 na porodice sa decom u Srbiji, koje su sproveli Unicef i USAID.
Istraživanje se odnosilo na tzv. tri talasa (prvi u aprilu 2020, dok smo bili zaključani, drugi u junu i julu iste godine, kada je bilo mnogo obolelih, i treći u martu 2021).
Skoro četvrtina domaćinstava - 24 odsto - izveštava da su u nekom trenutku bili primorani da smanje troškove za hranu za sve članove porodice.
- Četvrtina domaćinstava - 24 procenta - i dalje kuburi sa smanjenim prihodima pod uticajem pandemije i ti prihodi su do 30 odsto smanjeni, a nekim domaćinstvima čak i više. Neplaniranih troškova ima i dalje, a četvrtina njih ide na rešavanje zdravstvenih problema, dok je u prethodnim talasima to bilo za higijenu i hranu - izjavila je Ana Prodanović iz Unicefa na konferenciji za novinare u Medija centru UNS.
DVE TREĆINE UČENIKA IMAJU PROBLEM ZBOG ONLAJN NASTAVE
Većina roditelja dece starosti od sedam do 17 godina, njih 66 odsto, procenjuje da je učenje na daljinu uticalo na smanjenje motivacije deteta, a čak 60 procenata smatra da će školovanje tokom pandemije imati negativan uticaj na dalje obrazovanje dece.
Ona je navela da je značajna i strategija preživljavanja.
- Čak 59% domaćinstava je od trećeg talasa prešlo na trošenje ušteđevine, kao i na pozajmljivanje novca, i to oni čiji su prihodi pali za bar za 10 odsto - rekla je Prodanovićeva i dodala da gradska naselja imaju više ekonomskih problema, da su jug i istok Srbije najviše pogođeni, ali i da su siromašni još osiromašili, a bogati se obogatili.
Takođe, više od trećine roditelja reklo je da se u tom trećem talasu teže snalaze u ulozi roditelja, dok nesuglasice u porodici ima četiri odsto domaćinstava, najčešće u Beogradu.
- Petina porodica ima problem s mentalnim zdravljem dece usled pandemije, najčešće one starosti od 13 do 17 godina, i to su domaćinstva koja imaju niže prihode, a i uglavnom su iz Beograda i urbanih sredina - navela je Prodanovićeva.
Josi Ečeveri Burkhart, zamenica direktorke Unicefa u Srbiji izjavila je da svaka kriza najviše utiče na najosetljivije grupe društva, a ekonomska deprivacija otežava obezbeđivanje osnovnih uslova za život, ishranu, higijenu, zdravstvenu zaštitu, socijalno blagostanje i obrazovanje.
- Zbog toga je, tokom pandemije kovida 19, Unicef pokrenuo ovo istraživanje koje će pomoći da usmerimo napore da poboljšamo položaj i blagostanje onih porodica sa decom koje su osetile najteže posledice ove krize - istakla je Burkhart, dok je Gregori Olson iz Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kazao da je pomoć američke vlade Srbiji u borbi protiv kovida devet miliona dolara, a da je sa Unicefom i s Crvenim krstom Srbije, obezbedila 1,4 miliona dolara za neke od najugroženijih porodica u Srbiji.
Dragana Jovanović Arijas iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije istakla je da je pandemija dodatno otežala položaj osetljivih grupa, posebno onih koji žive u domaćinstvima sa najnižim prihodima.
- Tokom i u periodu nakon trajanja epidemije, posebno je važno kontinuirano unapređivati podršku za porodice sa decom, koje žive u domaćinstvima sa najnižim prihodima, radi osiguravanja materijalnog statusa i optimalnog obuhvata uslugama u domenu obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite - rekla je ona.
Kurir.rs/J. S. S.
NE PROPUSTITE
