Akademik SANU i čuveni kardiovaskularni patolog Vladimir Kanjuh upozorava da svetu u budućnosti preti nova mutacija koronavirusa ili čak i neki potpuno novi i još opasniji virus, te zato, kako kaže, čovečanstvo već sada mora temeljno da se pripremi za te nove opasne virusne pandemije.
Kanjuh je nedavno učestvovao na simpozijumu SANU "Pandemija kovida 19: poruke, nova saznanja i dileme", upravo je završio i svoj novi rad "Pogled patologa na kovid 19: Etipoatogeneza, priroda virusa, vakcine i imunološka odbrana, Katalin Kariko i Nobelova nagrada i patološko-morfološke lezije kod kovida 19", a u intervjuu za Kurir govori o nekoliko ključnih pitanja u vezi s pandemijom koronavirusa.
Šta su patolozi posebno uočili kada je reč o koronavirusu?
- Pošto je u slučaju "opasnih zaraznih bolesti" Svetska zdravstvena organizacija uopšteno zahtevala da se obdukcije umrlih bolesnika vrše samo u ustanovama koje imaju posebno osposobljene obdukcione sale i posebna zaštitna odela za obducente i njihove saradnike da se ne bi zaražavali, u zemljama koje to nisu imale - nisu ni vršene obdukcije. Takav je slučaj bio sa Srbijom, Republikom Srpskom, Crnom Gorom i većinom drugih zemalja u svetu. Patolozi u zemljama čije su ustanove zadovoljavale zahtev SZO i koji su mogli da rade pokazali su da kovid 19 nije samo teško obostrano zapaljenje pluća, koje "tapacira" zidove plućnih mehurića i sprečava razmenu kiseonika i ugljen-dioksida sa plućnim kapilarima - dovodeći često do smrtonosne hipoksije, kada svim ćelijama u organizmu nedostaje kiseonik - već i multiorgansko oboljenje zbog viremije. Virus posebno pogađa arterije i vene, dovodeći do tromboza u njima i opasnih trombnih embolija, naročito u plućima.
Kako povećati broj vakcinisanih građana? Da li vakcinu protiv koronavirusa treba uvesti kao obaveznu?
- Vakcinu protiv SARS-CoV-2 treba uvesti kao obaveznu za zdravstvene radnike koji su u kontaktu s bolesnicima, šalterske službenike i policiju jer su ove službe u direktnom dodiru sa građanstvom i nije red da zaražavaju građane. Tako je već skoro svuda u svetu. Za ostale potrebna je delotvorna edukacija i normalno usaglašavanje stavova. Nikako ne treba dozvoliti politizaciju ovog problema, jer je onda diskusija samo pristrasno stranačko nadgornjavanje. Mi smo, nažalost, tome skloni i, uostalom, takvi smo oduvek bili. Nedavno, na predavanju u SANU o znamenitom lekaru, akademiku Vladanu Đorđeviću (1844-1930), citirao sam ga za nadgornjavanje. Rekao je da je to "cancer politicum" (politički rak).
Da li smo daleko od kolektivnog imuniteta?
- Nijedna dosadašnja vakcina protiv kovida 19 nije 100 odsto efikasna i doživotna već traje samo nekoliko meseci i zato je potrebna buster doza. Potrebni kolektivni imunitet od 85 odsto imunog stanovništva, postignut vakcinacijom ili prebolelim kovidom - prebolela bolest ostavlja najveći imunitet - u praksi se teško postiže zbog antivakserskog lobija. Do sada su izuzeci Portugal, Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati. U Portugalu je šef kriznog štaba vojnik, popularni viceadmiral Enrike Goveja e Melo u potpunosti postigao kolektivni imunitet strogim vojničkim merama! Naš istaknuti infektolog prof. dr Dragan Delić kaže: "Možda se kolektivni imunitet u celom svetu neće ni postići. Ostaje da se ostvari ekološka ravnoteža između ljudi i virusa, da kovid 19 postane 'sezonska bolest' (kao grip) i da se nadamo da će SARS-CoV-2 tokom vremena postati manje zarazan i ubitačan."
Činjenica je da je antivakserski lobi i dalje jak...
- U Srbiji je ekstremni deo antivakserskog lobija dodirnuo samo dno besmisla grafitom i skandiranjem "Kon - Mengele". Posle činjenice da su Srbi, Poljaci i Romi najveći nevini stradalnici u Drugom svetskom ratu posle Jevreja - u Holokaustu je ubijeno šest miliona Jevreja - zaista je besmisleno našeg vrsnog epidemiologa, Jevrejina, doktora Predraga Kona nazivati Mengele - nacistički lekar ubica u koncentracionom logoru. Srećom, nisu svi antivakseri takvi već samo žele tačne informacije i otvorenu, slobodnu diskusiju o problemu.
Kako vidite to što još traju rasprave da li je koronavirus nastao u laboratoriji ili prirodnim putem?
- Očigledno da dilema o poreklu SARS-CoV-2 nije u potpunosti razrešena. Glavni dokazi da je SARS-CoV-2 nastao prirodnom selekcijom, tj. da nije napravljen u laboratoriji su sledeći: ubrzo posle početka pandemije kovida 19 Kinezi su sekvencirali ceo genom SARS-CoV-2 i obznanili ga celom svetu. Mutirani molekularni mehanizam kojim virus ulazi u ćeliju nije napravljen u laboratoriji jer postoji i kod slepih miševa i pangolina. Radi se o prirodnom zoonotskom skoku virusa sa životinje - slepi miš i pangolin - na čoveka. To misli većina relevantne naučne zajednice. Međutim, profesor Lik Montanje, nobelovac koji je pronašao virus HIV 2008, smatra da je SARS-CoV-2 napravljen u laboratoriji jer sadrži deo genoma HIV - "neko je pokušavao da napravi anti-HIV vakcinu, ali mu je virus pobegao". Postoje i teoretičari zavere po kojima je stvoreni virus oružje biološkog rata.
Nisu li sve to sulude teorije zavera?
- Američki predsednik Džozef Bajden zatražio je od svojih obaveštajnih službi da razjasne stvar. Službe su zaključile da "virus nije biološko oružje" i "nije genetički modifikovan". Doduše, nisu bile sasvim zadovoljne ponašanjem Kineza u laboratoriji Instituta za viruse u Vuhanu. U stvari, tražile su i privatne beleške, sadržaj kompjutera i zamrzivača od lekara Instituta. Kinezi su to smatrali "nepoštovanjem i arogancijom u nauci". Službe su takođe pretpostavljale, pošto su u toj laboratoriji godinama istraživani koronavirusi, da su se možda neki lekari Instituta zarazili i onda preneli zarazu na druge. Kinezi su i to negirali jer u vreme pojave SARS-CoV-2 niko nije bio bolestan. Svi članovi laboratorije i studenti su testirani i niko nije bio pozitivan na SARS-CoV-2. Potrebno je strpljenje, a "oni koji nisu strpljivi - nisu zaista zainteresovani za istinu" (Dž. Koen).
Pojavljuju se i lekovi protiv koronavirusa. Koliko oni mogu biti efikasni?
- Do sada još uvek ne postoji neki lek koji je apsolutno efikasan protiv kovida 19, a neškodljiv. Postoje samo uspešne vakcine. Lekovi se grozničavo istražuju. Vakcinama na bazi sintetičke RNK - "Fajzerova" i Modernina" - ubrizgava se sintetička RNK kojoj je jedan gen kodiran da se stvara S glikoprotein iz šiljka virusa u ribozomima ćelije. Ovo je potpuno nov pristup u medicini i prvi put je realizovan u navedenim vakcinama. Može se primeniti i u lečenju mnogih bolesti (čak i raka) jer ljudske ćelije tada stvaraju protein koji želimo, a koji je imunogen. Njega onda napada naša imunološka odbrana, uništava ga i time nas leči.
Šta je, po vama, najvažnija lekcija koju je čovečanstvo naučilo tokom pandemije?
- Čovečanstvo je ozbiljno opomenuto na opasnosti izbijanjem epidemije ebola virusa, koji je izazvao ebola hemoragičnu groznicu, u selima oko reke Ebole u Zairu u Africi. Smrtnost je bila do 90 odsto! Epidemija je savladana strogim epidemiološkim merama, zatim prvo ruskom, a posle američkom vakcinom. Nažalost, još uvek se povremeno pojavljuju manja žarišta. Imamo do sada već i mnogobrojna iskustva sa pandemijom kovida 19. Opasnost je u tome što se može pojaviti neki mutirani soj SARS-CoV-2 ili neki sasvim novi virus, koji je zarazan kao male boginje (virus malih boginja je najzarazniji), a smrtonosan kao već pomenuti ebola virus.
Šta raditi sada?
- Čovečanstvo mora da se temeljno pripremi za opasne nove virusne pandemije. Idealno je da se pronađe lek protiv virusa kao što imamo lekove - antibiotike protiv bakterija. Uzeo bi se lek i bolest bi bila odmah savladana. Ako to ne bude slučaj, potrebno je biti osposobljen za brzo stvaranje odgovarajuće vakcine. Treba imati sopstvenu proizvodnju vakcina, lekova i relevantnih aparata. Izgrađene bolnice protiv virusnih bolesti. Prioritetno je unapređenje relevantnih medicinskih disciplina i institucija: preventivna medicina, javno zdravlje, virusologija, mikrobiologija, epidemiologija, infektivne bolesti, imunologija, adekvatno opremljena patologija, molekularna biologija, genetika. Pošto, ipak, "kadrovi rešavaju sve", treba imati dovoljno obučenih kadrova. Treba zaposliti sve diplomirane mlade lekare koje smo iškolovali, jer i s manjim prosekom uspeha od devet na studijama medicine mogu se razviti i biti dragoceni solidni, naši lekari. Privreda mora biti sposobna da se odmah preorijentiše na uslove privređivanja u pandemiji. Treba postići globalnu svetsku solidarnost po svim pitanjima vezanim za pandemiju.
(Boban Karović)
NE PROPUSTITE
