Da se sutra završi rat u Ukrajini, šteta u automobilskoj industriji je već tolika da se teško može predvideti kada će i kako pokidani lanac proizvodnje i snabdevanja biti obnovljen i, što je za one koji će to platiti - potrošače, najvažnije, po kojoj ceni. Poljuljana u pandemiji koronavirusa, proizvodnja automobila je ratnim dejstvima u Evropi dodatno usporena, pa čak i sasvim zaustavljena, a glavni razlog za to su nedostatak ili drastično poskupljenje bukvalno svih sirovina i komponenti bez kojih nije moguće napraviti automobil.
Radikalizacija
Stručnjaci objašnjavaju da ispadanje Rusije i Ukrajine iz lanca svetske auto-industrije vodi porastu potražnje za visokosofisticiranim elementima, a to neminovno vodi poskupljenju novih automobila, ali posledično i polovnih.
Ekonomista Mahmud Bušatlija za Kurir upozorava da poremećaj u svetskoj proizvodnji automobila znači da ih neće biti dovoljno i da će zato biti skuplji.
- Iako ne zavise od čipova i drugih sada već deficitarnih komponenti, polovnjaci će takođe poskupeti zbog velike potražnje. Ovi poremećaji neće moći lako da se smire. Pogođeni su svi proizvodni lanci, jer svi zavise od velikog stepena saradnje. Auto-industrija je najvidljivije pogođena ovim ratom. Niko ne može sam da proizvede moderan automobil namenjen globalnom tržištu. Ako je pandemija usporila stvari u automobilskoj industriji, ukrajinska kriza je sve to radikalizovala. Kina je daleko fleksibilnija i može brže da se prilagodi novim okolnostima nego Amerika, a pogotovo Evropa. Ovaj rat, čak i da se sutra okonča, već je naneo štetu. U modernom ratovanju cilj je i uništavanje industrije i pitanje je koliko će trebati da se to sanira - kaže Bušatlija.
Nemci već u problemu
I zaista, situacija u Nemačkoj je takva da Udruženje nemačkih proizvođača automobila (VDA) navodi da je promet robe ograničen, a proizvodnja u fabrikama koje snabdevaju automobilske koncerne delovima potrebnim za montažu vozila smanjena. Industrijski giganti kao što su "Mercedes", BMW i "Folksvagen" već smanjuju ili čak zaustavljaju proizvodnju, jer im nedostaju tzv. kablovski snopovi - složene komponente koje moraju biti dostupne na početku proizvodnje, jer se ne mogu naknadno ugraditi u vozilo. Prema podacima VDA, Ukrajina je, pored Tunisa, mesto odakle se tim komponentama snabdevaju evropski proizvođači.
I to je samo delić problema koji su zadesili ovu industriju i utiču na veće cene automobila. Osim divljanja cena nafte i gasa, zbog rata su poskupele praktično sve sirovine, od čelika, bakra i aluminijuma, preko raznih veoma važnih plemenitih metala, do brojnih materijala u čijoj je proizvodnji nafta važna sirovina, kao što su plastika i guma. Rusija je najveći proizvođač paladijuma u svetu i drugi proizvođač platine, a ta dva elementa se koriste u proizvodnji katalizatora. Nikl je neophodan za pravljenje litijumjonskih baterija za električne automobile i Rusija drži treće mesto u svetskoj proizvodnji. Danas je problem i doći do neona, gasa koji je potreban za izradu čipova, jer Ukrajina proizvodi čak oko 70 odsto ovog gasa. Poremećaji se osete i zbog sankcija, porušene logistike, nemogućnosti plaćanja... Prekinuti su ili usporeni lanci isporuke komponenti.
Giganti prave računicu
Problemi se prelivaju u Srbiju
Govoreći o uticaju ovih poremećaja na Srbiju, Mahmud Bušatlija podseća na direktnu povezanost fabrika u našoj zemlji s velikim gigantima u automobilskoj industriji.
- U razmeni Srbije s EU čak 90 odsto je trgovanje s Nemačkom i Italijom, a to su vam auto-industrije. Oni imaju svoje pogone ovde i ono što pogodi nemačku i italijansku privredu, pogodiće i nas. Kad se zatvori neka matična fabrika, a dobavljači su im ovde, onda je realno očekivati da će proizvodnju u Srbiji svesti na minimum ili je potpuno obustaviti. To jeste opasnost i zavisiće od njihove računice - upozorava Bušatlija.
I. K/ Kurir.rs
NE PROPUSTITE
bonus video:
