Hapatitisom C, prema procenama, u Srbiji je inficirano oko 70.000 ljudi iliti ceo jedan grad. Oni uglavnom godinama pojma nemaju da su zaraženi i da šire zarazu, izgledaju poput svakog običnog i zdravog čoveka, a pošast često otkrivaju tek kada dovede do ciroze ili raka jetre, što je neterko siguran put u smrt.
Svega 60 pacijenata godišnje i to samo onih koji imaju cirozu dobijalo je u prethodne tri godine najsavremeniju terapiju, a od maja stvari bi trebalo da krenu nabolje jer Srbija nabavlja inovativne lekove koji bi poreko RFZO, dakle o trošku države, trebalo da podmire najmanje 500 pacijenata godišnje.
Protiv hepatitis C virusa (HCV) nema vakcine, što je dodatni problem, pa je zaštita, ali i oktrivanje veliki i značajan posao koji glavu čuva i koji je početak svih početaka.
KOZMETIČKI SALONI MOGU BITI PROBLEM
Ivana Dragojević navela je da saloni za pirsing nisu više problem, jer su borbom protiv HIV dovedeni u red i ljudi se tamo više ne zaražavaju.
- Ali kozmetički saloni nisu svi bezbedni. Trajna šminka je neka vrsta tetovaže, a i devojčice i devojke sada svašta ubrizgavaju u lice za šta se koriste igle. Iako od 2019. postoji zakon po kome svaki salon mora da ima autoklav ili aparat za sterilizaciju, ne poštuju to svi i tu može doći do inficiranja i hepatitisom C - navela je ona.
Infektolog prof. dr Tomislav Preveden, upravnik Klinike za infektivne bolesti UKC Vojvodine istakao je da je prosečan pacijent s HCV muškarac od 40 godina kod koga infekcija postoji već 7-10 godina.
- Inkubacija traje 50 do 100 dana, akutna infekcija do šest meseci i najčešće prođe neprimećena. I ako ne dođe do spontanog izlečenja, u 80% slučajeva prelazi u hroničnu, doživotnu bolest, koja se ne otkriva i ne leči jer se simptomi jave tek kad se razviju ciroza ili rak jetre. A osoba sa hepatitisom C širi bolest na druge, a da ni ne zna da je ima - rekao je prof. Preveden na konferenciji za novinare MSD "Sve što znamo o hepatitisu C" u Beogradu.
I zato je važno, kako je naveo, da imamo dobro oružje u vidu terapije, a to su ti inovativni lekovi koj stižu u maju jer dosadašnja terapija interferonom često nije imala efekta, odnosno bila je do 50% efikasna.
Koliko je situacija teška pokazala je i infektolog prof. dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za intektivne i tropske bolesti UKC Srbije.
- Srbija je do 2011. pratila trendove sa svetom, a kada su svetu počeli da se primenjuju direktno delujući lekovi ide stop i Srbija ostaje na prokletom interferonu sve do 2018, kada se uvodi savremena terapija. Ali samo za 60 bolesnika godišnje i samo za one koji imaju cirozu jetre. A uspeh te terapije ide i do 100% ako bolest nije uznapredovala. Terapija se daje od 8-12 nedelja, eventualno 16, a umesto inekcija, kao što je je bilo s interferonom, idu tablete - navela je prof. Milošević.
TRUDNICE I DECA DO 12 GODINA BEZ TERAPIJE
Trudnice, navela je prof. Milošević, ne mogu da uzimaju terapiju, ali se ona uzima svega tri mesec i posle toga žene mogu da uđu u proceduru začeća. A to je posebno važno za proceduru vantelesne oplodnje.
- Lekovi su namenjeni za decu od 12 godina i starije, ali verujem da će uskoro biti i niže granice - kazala je prof. Milošević, i dodala da je neznatan procenat novorođenčadi koja od majke dobiju virus, ali sva ona moraju da čekaju do 12. godine na terapiju.
Zbog toga doktori u Srbiji imaju nezavidan posao da biraju koji će pacijent dobiti šansu za kvalitetno lečenje, a time i život.
- Resursi su ograničeni i imali smo nezahvalan posao da biramo između dva pacijenta, kojima komisija RFZO treba da odobri terapiju. Ali ja sam sve pacijente prikazivala pred komisijom zato što nisam mogla da ih odvajam, ali i kao neki vid pritiska da se situacija promeni nabolje. I ove godine bi trebalo da se promeni jer ćemo u maju dobiti te inovativne lekove - kazala je prof. Milošević i dodala:
- U ovoj priči bitan je i genotip. Više od 65% ljudi s HCV u Srbiji ima genotip 1, a 25-27% njih genotip 3, dok je interferon terapija za genotip 1 i 4, ali ne i 2 i 3. Pangenotipski lekovi od maja biće dostupni i u Srbiji i za najmanje 500 pacijenata.
Prof. Milošević, koja je i predsednica radne grupe Ministarstva zdravlja za kontrolu hepatitisa navodi i da ljudi koji imaju hepatitis C ne izgledaju drugačije od drugih, ne znaju da su zraženi, a ima ih oko 70.000 "što je jedan prosečan srpski grad". Zato spremaju strategiju za adekvatnu borbu protiv HCV.
PRENOSI SE:
- seksualnim putem
- putem kri
- intravenski opijati - glavni uzrok zaražavanja
- pacijenti s hemofilijom u posebnom riziku, često primaju krv
- na dijalizi
- novorođenče dobija od majke
- životom sa zaraženim osobama
- tetovažom i pirsingom
FAZE:
- Inkubacija - 50 do 100 dana
- akutna infekcija - šest meseci
- ako ne dođe do spontanog izlečenja, prelazi u doživotnu bolest koja može da dovede do ciroze jetre ili karcinoma
METODE DETEKTOVANJA HCV:
- test na antitela
- PCR test
METODE UTVRĐIVANJA STEPENA BOLESTI:
- fibroelastrometrija - aparat za 10 minuta koliko je oštećenje jetre
- biopsija jetre
- Strategijom treba da se osvrnemo na sve osetljive grupe, a posebno su u riziku seksulane radnice, zatvorenici, zavisnici, mladi, gde bi trebalo da se poveća stepen testiranja. Ali to uključuje i rad s lekarima primarne zdravstvene zaštite, kojima bilo kakva sumnja na bolest jetre - uvećana ili masna jetra na ultrazvuku ili poremećeni jetreni enzimi transeminaze, treba da bude asocijacija za testiranje na hepatitis C. Čak i kada je sve to u redu, vodeće evropsko udruženje za bolesti jetre kaže da svako bar jednom u životu treba da uradi testiranje na HCV, tim pre što protiv njega nema vakcine - navela je prof. Milošević i dodala da je na sve muke došla i pandemija kovida, ali i da je za ove dve godine na Infektivnoj lečeno i 56 bolesnika s HCV.
BROJKE
58 miliona zaraženih hepatirisom C u 2021. prema podacima SZO
1,5 miliona novozaraženih u svetu svake godine
290.000 ljudi godišnje u svetu oboli od ciroze jetre ili hepatoidnog karcinoma
1,13% prevalenca u Srbiji
HRONOLOGIJA
1989. otkrivena HCV infekcija
2015. SZO pokrenuo strategiju za eliminisanje HCV - veći broj pacijenata dijagnostifikovati, što više lečiti i smanjiti mortalitet
Dolazeći maj posebno raduje pacijent s hepatitisom C, što je istakla Ivana Dragojević, predsednica udruženje pacijenata sa bolestima jetre HRONOS.
- Kad si na užasnom interferonu, ceo život si po bolnicama i na terapijama, ne možeš ni normalno na posao, ni da budeš s porodicom. A sva ta muka često ne bude uspešna. Interferon ne bih poželela ni najgorem neprijatelju. Nova, čarobna terapija samo su tablete. Uzimala sam ih i tri meseca sam čekala da mi se desi nešto loše, kad ništa! Desilo mi se da sam izlečena - rekla je ona i dodala da se nada da će Srbija u narednih nekoliko godina hepatitis C staviti pod kontrolu, ali i dodala da je i dalje veliki problem stigmatizacija zaraženih jer je među njima najviše zavisnika od droga, što ne bi trebalo da bude ni od kakve važnosti.
SMRTNOST
Prof. Milošević je rekla i da Srbija mora da utvrdi koliki je realni mortalitet od HCV, a onda da radimo na tome da bude smanjen.
- Prevalenca od 1,13 % odnosi se na antiHCV pozitivne bolesnike, što znači oni imaju antitela. Uglavnom to odmah pređe u hronicitete, pa neka bude i 80%. Dakle, od tih 1,13%, neka to bude oko 70.000 ljudi, odmah treba da skinemo petinu zbog toga što su oni imali infekciju pa su ozdravili. Znači, 80% to bi bilo negde 50.000 ljudi. Od toga, nažalost, neki su umrli od svoje bolesti, neki su se lečili interferonom, a 50% je bila šansa da uspeju u tom lečenju. Preko Fonda smo savremenim lekovima lečili oko 220 ljudi, a to je malo za tri godine i lečili smo još 100-ak ljudi iz donacija različitih farmaceutskih kuća. A ljudi su se dovijali, kupovali generičke lekove, preko nekih kanala, ne znam kojih, ali nisu bili zvanični. Sveukupno to je više stotina ljudi - rekla je prof. Milošević i dodala:
- A koliki je mortalitet? Oko 80% ljudi za nekih 20 godina dobije cirozu, a 20% ljudi s cirozom se dekompenzuje (poslednja faza bolesti, prim. nov.), a 5% dobije karcinom jetre, a sve to na godišnjem nivou. Kod nekih će ciroza da dođe brže, a ne za 20 godina - cigarete potpomažu, alkohol, način ishrane, dijabetes...
Još jedan cilj nacionalne strategije, kako je navela, jeste da otkriju sve bolesnike i prate koliko ih umire:- Za svaku infektivnu bolest, pa i hepatitis C, postoje prijave koje se popunjavaju i šalju u "Batut". Jedan bolesnik s cirozom ili hepatitisom može da umre na gastoenterologiji, ili na Infektivnoj, na hirurgiji. Infektolog ima imput da popunjava tu prijavu zarazne bolesti, ali da se ne lažemo hirurg nema, jer infektivne bolesti nisu njihov teren.
Kurir.rs/J.S.Spasić
NE PROPUSTITE
