- Majka Tatjana donela me je na svet u subotu, 18. marta, 1972. u Gradskoj bolnici na Zvezdari u Beogradu. Ali nije to bio običan dan za mladu porodilju - tek su joj bile 22 godine. Ne samo zbog prvog porođaja i rođenja sina već i zbog toga što je u isto vreme Srbijom i tadašnjom Jugoslavijom harala pošast, strašna zarazna bolest - variola vera! Baš u najsrećnijem trenutku u životu bolnica je bila u karantinu, pod pravom opsadom, niko nije mogao da uđe niti da izađe. Po hodnicima i sobama šetali su ljudi u skafanderima. Šok i briga za mladu porodilju, koja nije imala nikakve informacije šta se dešava u spoljnom svetu i šta će se dalje dešavati.
Ovako priča Rajko Nedić, odgovorni urednik Kurira, o drami koju je doživeo na samom rođenju:
- Više od nedelju dana bili smo u bolnici, odnosno karantinu. Nedelju dana, kako mi je kasnije majka pričala, punih straha i neizvesnosti. Samo se pričalo o velikim boginjama. Bilo je, kako mi je govorila, bukvalno kao na filmu, kao u nekom lošem snu... Kada su napokon odobrili da napustimo porodilište, doktor u skafanderu izneo me je do "škode" parkirane ispred porodilišta i predao me onako "zablindiranog" ocu Draganu. I on i majka nosili su maske. Ali ni to nije bio kraj. Umesto spektakularnog dočeka i velikog veselja za rođenje tada jedinog dečaka u familiji, usledilo je teških dva meseca karantina. Majka i ja u sobici kuće na Senjaku. Doturali su nam hranu, a ona se sama nekako snalazila. Nije bilo telefona ni interneta... Porodica me je svakodnevno gledala kroz jedno prozorče, željno iščekujući da me konačno vide uživo. Samo je strina Mica dolazila povremeno da me okupa, jer je primila vakcinu.
- Kasnije se život vratilo u normalu, a jedino podsećanje na epidemiju bio je film "Variola vera". Tada bi se majka podsetila na dramatične događaje, a ja sam u šali govorio da se sećam Radeta Šerbedžije, koji je igrao jednu od glavnih uloga. Mnogo sam čitao o ovoj opakoj bolesti, koja je sedamdesetih godina prošlog veka bila iskorenjena u svetu, interesovalo me je kako je uopšte došla do Evrope i tadašnje Jugoslavije, ali i na koji način je zauzdana i na kraju u rekordnom roku pobeđena. Mislio sam da će maske i skafanderi, masovno vakcinisanje, ali i strah celog čovečanstva od zaraznih bolesti zauvek otići u istoriju...
Kolega Nedić kaže da je 48 godina kasnije, krajem juna 2020, u vreme pandemije korone drugi put u životu bio u bolnici.
- Ispratili su me iz Gradske bolnice sa zaštitnim maskama i skafanderima u martu 1972, a dočekli skoro pola veka kasnije takođe u skafanderima, ali na Infektivnoj klinici! Nakon ustanovljene obostrane upale pluća i uz visoku temperaturu usledile su dve nedelje borbe za život. Tako sam, umesto na svečanom otvaranju naše Kurir televizije, završio u bolnici. Uspeo sam, eto, posle variole vere da preživim i koronu, a uz to i ratove devedesetih. Ali to je već neka druga priča...
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
