Najnovije vesti

DANAS SU CVETI, JEDINI PRAZNIK NA KOJI SE RADI IAKO JE CRVENO SLOVO! Veruje se da decu danas valja umiti samo ovakvom vodom!
Foto: Youtube Printscreen

slavi se nedelju dana pred Vaskrs

DANAS SU CVETI, JEDINI PRAZNIK NA KOJI SE RADI IAKO JE CRVENO SLOVO! Veruje se da decu danas valja umiti samo ovakvom vodom!

Društvo
08:18h

Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje

Ulazak Hristov u Jerusalim – Cveti, pokretni je praznik koji se slavi dan nakon vaskrsenja Lazarevog, to jest Lazareve subote (Vrbice).

To je šesta nedelja Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Praznik Cveti ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, gde ga je narod dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, i noseći u rukama palmove grančice.

Toga dana je, kako se navodi i na sajtu SPC Isus Hristos, praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim.

“Došavši do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, reče dvojici učenika: “Idite u selo koje je pred vami, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odrešite je i dovedite, i ako vam ko god šta rekne, kažite: trebaju Gospodu! – i odmah će ih dati”. Učenici uradiše kako im je Hristos zapovedio, i kad dovedoše magare, on ga uzjaha i na njemu krete u Jerusalim – navode na sajtu SPC.

crkva, ikona, praznik, crveno slovo, molitva, Voždovačka crkva
foto: Marina Lopičić

Glas da dolazi Spasitelj, onaj što je vaskrsao Lazara, brzo se raširio i mnoštvo naroda mu se pridružilo. Jedni su ga susretali s palminim grančicama u ruci, drugi su bacali svoje haljine na put kuda će proći, treći su rezali grančice od drveta i bacali na put. Kada Isus Hristos izađe na Maslinsku goru, oni koji ga pratiše povikaše: “Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev!”

Ali Isus je celim putem bio žalostan, i kad silazaše niz goru, on baci pogled na Jerusalim u dolini, zaplaka se i reče: “O, Jerusalime! Kad bi ti znao, osobito u ovaj dan, šta je za sreću tvoju; ali je sad sakriveno od tvojih očiju. Jer će doći dani da će te opkoliti neprijatelji tvoji sa svih strana, i razbiće tebe i decu tvoju i neće ostaviti u tebi kamen na kamenu za to što nisi poznao vreme u koje si pohođen”.

cveće
foto: Shutterstock

– Sve se to dešavalo pred praznik Pashe, pa se u Jerusalimu beše sakupilo sveta iz mnogih krajeva. Ugledavši Isusov ulazak u Jerusalim, mnogi se zapitaše: “Ko je to?”, a iz gomile naroda odgovoriše: “Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog”. Potom Hristos uđe u hram, gde su bili kljasti i sakati, smilova se na njih i sve ih isceli. Među narodom i decom zavlada veliko oduševljenje, te mu klicahu: “Osana, Sinu Davidovom, Caru Izrailjskom!” Slušajući to, priđoše mu neki fariseji, pa mu rekoše: “Čuješ li to što ovi govore?”, našta im on odgovori: “Zar niste nikada čitali: iz usta male dece i odojčadi, načinio si sebi hvalu”.

Celog dana je Isus Hristos držao propovedi u hramu, a uveče se sa svojim učenicima vratio u Vitiniju”, objašnjeno je na sajtu SPC.

Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja kako Hristos jaše na magaretu, a prate ga učenici, dok narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.

Vera i običaji

Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima. Ta tradicija naročito je razvijena u Srbiji gde se o ovom prazniku veoma vodilo računa.

Uoči ovog praznika, drži se večernja, vrši se litija s palmovim grančicama ili vrbama. Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima. Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi, vrbove grančice, da svi budu napredni.

Danas decu valja umiti ovakvom vodom

U nekim krajevima se ubrano cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju.

Cveti
foto: Youtube Printscreen

Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.

Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci.

U Šumadiji momci i devojke se okupljaju darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi.

cveće
foto: Shutterstock

Na Cveti se izbegavalo sađenje povrća, naročito duleka i boranije, da ne bi samo cvalo a ne davalo roda. Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere. U Srbiji su Cveti praznovani i kao narodni praznik, jer je tog dana 1815. godine, vožd Drugog srpskog ustanka, Miloš Obrenović, kod crkve u Takovu podigao narod na Turke.

Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.

(Kurir.rs)

Bonus video:

Atili iz Subotice potrebna pomoć da sagradi dom koji je izgoreo u požaru
01:36

Atili iz Subotice potrebna pomoć da sagradi dom koji je izgoreo u požaru

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja